На Новом гробљу у Београду у кругу породице, пријатеља и сарадника сахрањен је Владимир Бабшек Орешковић дугогодишњи члан Председништва и председник Комисије за међународну сарадњу СУБНОР-а Србије.

У име Председништва од друга Владимира опростила се његова дугогодишња другарица Душанка Лукић-Хавелка потпредседница СУБНОР-а Србије:

„Поштована породицо и пријатељи.

Вест од пре три дана да је наш друг Владимир Бабшек Орешковић престао да живи, за многе нас, његове пријатеље је невероватна.

Има личности ретких карактерних особина чији живот, престанком живота прелази у незаборав. Такав је био и наш Влада. Он је рођен да буде пример смисла, стваралаштва и свестраности у свакој средини у којој је од ране младости до краја живота боравио и радио.

Почетком Другог светског рата родитељи су му били, и једно и друго, борци за праведнији, слободан, напредан и хуман живот у држави за коју су се борили. Од њих је, а нарочито од мајке, стекао радне и моралне особине као и личну храброст.

Владин отац је био учесник Шпанског грађанског рата и Народни херој, а мајка је приступила ослободилачком покрету и то је била снага њихове везе.

Није случајно да се Влада определио да студира Правни факултет, јер је желео да ствара боље људске односе и праведније друштво.

Зато је био биран, у свакој средини, за вођу своје генерације на многе функције које су изграђивале садржајнији и праведнији однос међу људима. Био је један од најмлађих председника Општинске скупштине Старог града. У том периоду највише се залагао за развој установа за децу, образовање и организацију месних заједница. Тако да је Стари град под његовим руководством постао најугледнија Општина у Граду Београду.

Као особа био је признат у целој организацији Савеза омладине Србије, као вредан и омиљен друг, који је својом појавом мотивисао, подстицао и афирмисао квалитетнији рад у свакој установи и предузећу, сарадњи са другим друштвеним организацијама и личним примером створио атмосферу у којој рад није био само обавеза, него и задовољство.

Вансеријски стручњак и човек, биран је у многе институције које су се бавиле развојем Града и Републике. Као што су:

• председник Социјалистичког савеза Града Београда;

• генерални директор система „Прва искра Барич“;

• посланик у међународном парламенту за безбедност и мир и њихов амбасадор за Русију и Југославију;

• директор представништва Белгијско Грчке произвођачке фирме за Балкан;

• директор пословне школе Привредне коморе Србије;

• а од 1991. директор представништва Привредне коморе Србије у Грчкој;

• био је резервни капетан ЈНА.

Осамдесетих година је прешао у дипломатију као изванредни и опуномоћени амбасадор СФРЈ у Шри Ланци.

Био је члан Савеза комуниста Југославије и Србије, а након деведесете године и члан Социјалистичке партије Србије.

Носилац је неколико југословенцких одликовања, међу којима су: Орден заслуга за народ са сребрсном звездом, Орден рада. Проглашен је, 1979 године, за почасног грађанина града Намир у Белгији, са којим је десет година раније успоставио сарадњу.

Није случајно што је његово последње ангажовање, било у организацији СУБНОР-а Србије. Као дете из херојске породице дух смелости и одговорности за идеале у сваком времену остао је његов животни кредо.

Влада је зато ушао у незаборав и само је отишао из живота, али никад неће из нашег сећања и љубави.

Оно што га је посебно красило је стрпљивост, љубазност и лична култура.

СУБНОР Србије ће гајити посебан однос поштовања према његовој породици. Са љубављу ћемо га чувати у сећању.

Нека му је вечна слава и хвала.“