СА  ЛАЖИМА  И  ПРЕВАРАМА  СЕ  НЕ  МОЖЕ  НАПРЕД

СУБНОР Србије, као аутентична и репрезентативна организација са преко 100.000 чланова, упорно се и са разлогом обраћа јавности да лажи и преваре  нису пут напред.

Повода имамо, на жалост, свакодневно, али бољитка минимално, мада схватамо, наравно, да наслаге препрека нису скорашњег датума да бисмо их сви заједно прескочили у једном замаху.

Нема дана, уз то, да се из наше, борачке, многољудне организације не огласе револтирани појединим учесталим појавама у друштвеном животу Србије. Чланство разуме буџетску исцрпљеност, навикло је на поскупљења, поздравља кад се кренуло против зала корупције, али није спремно да прихвати прекрајање историјске истине, омаловажавање храбре партизанске борбе и изистинског антифашизма у току Другог светског рата, одобравање квислинштва, чак најаве укидања постојећег државног републиканског поретка, снимање мамутских и скупих ТВ серија (као што то чини РТС, или емитују Прва српска и Б92 и ко зна ко још све о којекаквим ”црним” и ”грујама”) са помпезним и унапред манифестованим славопојкама да ће још једном тим својим новим делима ”изменити” дух и живот српског народа и писану историју.

Већ више пута се СУБНОР изјашњавао о таквим појавама, нашу су реч такозвани централни медији, тобоже слободни и демократски, углавном спретали под тепих, али су таламбасали изјавама поборника стране која никад није Србији и њеним становницима доносила добро.

Сматрамо да је у питању тренутак кад је неопходно чути мишљење борачке организације, те респектабилне целине ветерана, њихових потомака, поштовалаца, симпатизера, антифашиста, људи добре воље. Редакција интернетског портала СУБНОР и часописа БОРАЦ обратила се истакнутом доктору наука, писцу многобројних законских прописа, аутору више десетина стручних и научних књига, универзитетском професору Миодрагу Зечевићу, који је и први човек борачке организације у нашој држави.

ПЕСМЕ  КАО  ОБЈАШЊЕЊЕ

Портал и Борац: Да почнемо са темом коју поједини историчари, неке партије тренутно мање, али медији и врли медијски посленици их не испуштају. Намећу четнике и у будућим серијама, промовишу песме.

Миодраг Зечевић: Три песме су сублимирале природу, садржај и функцију четничког покрета. Оне су у функцији и данас ако се прате поруке са скупова њихових поштовалаца. „Од Тополе па до Равне горе, свуд су страже генерала Драже“ њихова је култна песма. Тачно је да су постојале страже на више места у сваком селу. Контролисале су кретање партизана и о томе обавештавале четничку команду, Немце, Недићеву власт и Љотићеве јединице под претњом смртне казне, ако то не учине. Њихова функција је била да прате кретање оних који се боре против фашистичких  окупатора и њихових сарадника.

Друга култна песма четника је „Тресе ми се за шубаром цвеће, заклаћемо убићемо ко са нама неће“. То су ревносно и зверски чинили ако су и мало посумњали да неко сарађује са партизанима. Клање, 25 батина, пљачка и паљење имовине, слање у логоре и на присилан рад била је казна за оне који су подржавали покрет против окупатора и домаћих сарадника.

Трећа култна песма „Спремте се спремте, четници“ је химна четничког рода војске Краљевине Србије. То је била обавештајно-диверзантна формација српске војске за борбу у неослобођеним крајевима под турском и аустроугарском влашћу. Настала је за време окупације Босне и Херцеговине од Аустроугарске. Ту борбену песму часних војника обрукали су четници генерала Михаиловића. Док су стари четници гинули борећи се са потерама на окупираним територијама од Турске и Аустроугарске, ови су водили борбу за одржавање окупатора и на речима се спремали ”кад дође време” које никад није стигло. Партизани су победили окупаторе, четници су са њима завршили у гудурама Босне.

Нађите бар једну борбу четника против Немаца, Бугара, Власовљевих јединица, Недићеваца и Љотићеваца у Шумадији, док још има живих из тог периода да вам кажу у очи да безочно и дрско лажете. У Угриновцима 1943, један четнички наредник напао је воз (пруга уског колосека у Рудничком крају), убио три Немца, заробио четири и скунули из воза Марисава Петровића, команданта Љотићевог одреда и начелника Недићевог крушевачког округа. Ген. Михаиловић се писмом извинио Немцима, одмах ослободио заробљенике, четнички командир је позван на Равну Гору, где никад није стигао, нити се ма шта о њему после чуло. После тог случаја напад на Немце у Шумадији се није догодио.

П. и Б: А оно чувено о Србији после Седмог јула 1941?

М.З: Тезу да се у Србији водио грађански рат за време окупације и „брат против брата борио“ лансирала је Православне цркве бацивши и анатему на партизане, односно народноослободилачки покрет већ 1941. године. То је извртање стварности са дубоком намером преваре у тумачењу историјске истине. У питању је скуп лажи, дрско фалсификовање или дебилност да схвате стварност у ратној Србији 1941-1945. године. Злоупотреба емоција да би се одбранила идеолошка и стварна подела и затрпала ратна истина.

Фашисти су окупирали Југославију и Србију не да би обновили и сачували тада постојећу државу, већ да би територијално проширили и успоставили своју власт. Због тога су и основали војне и цивилне органе власти које су били неопходни у чувању моћи у окупираној земљи.

Служење у тој власти је служење окупатору. У таквој ситуацији појављује се Народноослободилачки покрет (НОП), који покреће борбу народа за ослобођење земље, а то значи против успостављене окупаторске власти и бори се на страни држава (Русија, Енглеска и САД) које ратују са фашистичким државама.

Власт коју је оформио окупатор (оружани и цивилни органи) бори се на живот и смрт против партизана што хоће да оборе ту власт. Појављује се покрет (четници), који се на почетку опредељује за борбу потив окупатора, али одустаје од те намере већ првих дана окупације, успоставља сарадњу са  новом окупираном влашћу и заједно или самостално се до краја рата  бори против оних који су у отвореној и непрекидној борби против окупатора. Заједништво четника  са влашћу и циљевима окупатора постаје ратна симбиоза. Не бори се брат против брата, већ борац за ослобођење земље против припадника окупационе фашистичке власти.

БЕСМИСЛИЦА   О  ПОМИРЕЊУ

Тврдња да су се четници ”борили за краља и отаџбину” и обнову бивше власти, уз прећутну сагласност окупатора, није утемељена ни на једној пристојној чињеници. Да је то фашистички окупатор желео не би ни окупирао Србију. За ратујуће стране није битно ко је у њима, битно је страна на којој је био и ко се против кога борио и у чијем интересу.

П.и Б: Стално се и у разним приликама помиње прича о некаквом помирењу.

М.З: Та идеја о помирењу данас је историјска бесмислица и стварно понижавање истине и људи, у питању је прича за лаковерне. Помирење је правно завршено на крају Другог светског рата када су органи нове демократске Југославије амнестирале све за учешће у војним јединицама, учешће у управном и судском апарату и сарадњу са окупатором и сарадницима окупатора, изузев усташа и Љотићеваца и лица која су учинила ратне злочине. Неке партије се данас стидљиво изјашњавају за антифашизам, поштовање антифашистичке борбе више или мање анонимно и изгред, а у пракси подрже све што је против тих вредности. Где је СПС са својом групацијом, која декларативно подржава антифашистичка опредељења, који је са СУБНОР за време избора, неспреман да ишта учини после, где је ДС који се углавном ослободио стурктуре која је све учинила да рехабилитује фашистичку прошлост у Србији? Где је партија Љајића, Јовановића, Чанка и других које се проглашавају за прогресивне и антифашистичке? СНС са доста политичких наслага мора да се изјасни, неке манифестације дају неповољну антифашистичку слику о њима.

Антифашизам и одбрана историјске истине о борби српског народа против фашизма није обавеза само СУБНОР-а и оних који осећају поштовање за оно зашта су се борили партизани, односно друштвени прогрес.

Ту су, у ”орбити” јавности и пет-шест углавном самопроглашених историчара, без спремности да сазнају истину, произведени од конзервативних партија које своју идеолошку позицију заснивају на колаборационистичкој прошлости у Србији уз издашну помоћ и разумевање дела политике и власти и наклоњених медија што безочно фалсификују историју уз ћутање науке која, на жалост, нема храбрости да брани и чува историјску истину. Шачица окупљена у Институту за савремену историју намеће причу улице, а академици, професори универзитета, научни саветници и други одговорни за стање историјске науке и њену будућност се не оглашавају правдајући то тиме што се наводно не мешају у текућу политику. На тај начин примају одговорност испред историјске науке за њено фалсификовање, па ће их због тога кад тад да прозивају.

П. и Б: Борачка организација је огорчена многим медијима, посебно РТС је на удару критике, остављено је сваком појединцу да одлучи хоће ли претплатом финансирати игноранцију и снимање проблематичних серија.

М.З: Грађани не плаћају претплату РТС не само што су сиромашни, већ и зато што програм не осећају да има икакве везе са њима. РТС је отуђен од потреба и жеља гледалаца, намењен је онима који га као узурпатори приватизују у свом интересу. Представници политичких партија и фаворизованих институција у њеним органима, које Тијанић са кланом да не кажем корумпира, без резерве подржавају произвољно и бахато понашање  без савести и одговорности према онима који из својих бедних примања ту промашену програмски медијску кућу финансирају.

Мислимо да је стварно одавно дошло време за радикалне промене и смену Тијанића и тзв. „друштвеног савета“ и РТС постане оно што треба да буде. Кућа са подједнаким правом за све грађане, никако роб политичких и других опредељења, да не изиграва месију и помиритеља без повода и разлога, не форсира рехабилитацију колаборације и блати НОБ и умањује партизански допринос победи над фашизмом.

П.и Б: Ових дана су и медији у окружењу, у бившим југорепубликама, надигли халабуку због снимања серије о Равној гори, о четницима и ДМ, па и, кажу, партизанима и Титу, наводно истини о томе шта се у Другом светском  рату збивало у Србији и шире. Сви написи здушно, у Црној Гори, Босни, Хрватској, Републици Српској, па и у Словенији, нападају без резерве оно што ће РТС ускоро ”поклонити” гледалишту као мега пројекат и упорно, готово из дана у дан, рекламира на разне начине и то исто чини и ”Политика” и остали бгд листови.

М.З: Каже Тијанић да је наручилац те скупе серије, али није извесно ко га је за то овластио и за чије паре. Кад не бисмо знали ко је он и на кога се идеолошки ослања, можда би се требало замислити да протестом не чинимо неправду. Али, нема неспоразума. Све је познато, ко је ко и какве су чије намере. Сувишне је причати онима који неће или не могу да схвате сложене истине рата.

НИЈЕ  БИЛО  ПОДЕЛЕ

П.и Б: Шири се и прича о поделама у рату. Има ли историјске истине о томе?

М З: Ма, какви! Није било поделе на партизане и четнике. Подела је постојала, на једној страни су они што су се борили са окупатором, а на другој страни фашистички окупатор и домаћи помагачи разних боја и фела у заједничком фронту против партизана.

На појединим примерима се не пише историја, оцена се ствара на ономе шта је радио читав покрет, евентуални или постојећи екцесни случајеви не могу да прекрију целину, још мање уколико се објашњавајућег накнадног посла лате неуки појединци уз помоћ наручених ”институтлија” оптерећених претцима и заслепљеним идеологијом времена које би хтели да врате. и оправдају своје за сарадњу са окупатором и издају националног интереса.

Четници су клали, палили, пљачкали, силовали, добијали оружје од окупатора, борили у име краља, круне и монархије против оних што су се супротставили освајачима фашистима.

Разноразни тијанићи пишу, бранеће протраћене милионе за снимање серија са проблематичном причом, како их нападају „преживели партизани и њихови идеолошки настављачи“. А партизани су, новопечена господо, изворни носиоци антифашизма, а идеолошки настављач антифашизма је савремени демократски свет. То смета Тијанићу и онима којима антифашизам не одговора.

Скромност (чак се поређују и са Чаплином и „Великим диктатором“, којег нису, ето, схватили кад је почињао као и што се исто збивало и са многим другим великанима)није јача страна промотера и аутора серије манифактурног Бајића под насловом ”Равна гора” и сличних, а још мање спремност да прихвате истину о Србији која никад није и не може ни у будуће да прихвати колаборацију са непријатељем као узор и наук за будуће непокорене генерације – рекао је професор др Миодраг Зечевић у интервјуу за интернетски портал СУБНОР и часопис ”Борац”.