САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 826303Укупно посета:
  • 2579954Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ПОНОВО ПЕВАМО ПАРТИЗАНСКЕ ПЕСМЕ

Из листа „Политика“ преносимо део текста који одсликава стање нарочито задњих деценија на ширем простору.

„Партизанске песме нису само ствар прошлости. Можемо их чути на концертима, трговима и улицама на простору некадашње Југославије, а хорови који их изводе у партизанском наслеђу виде потенцијал за коментарисање неолибералне стварности. Овом темом позабавила се етномузиколог Ана Хофман у својој књизи „Нови живот партизанских песама“, објављеној недавно у „Библиотеци 20.век“.

Ана Хофман ради као научна сарадница на Институту за културалне студије и студије осећања Научноистраживачког центра Словеначке академије наука и уметности у Љубљани. Била је гостујући истраживач на Универзитету у Чикагу, на Институту за социјалну антропологију „Макс Планк“ у Халеу и на Федералном универзитету у Рио де Жанеиру.

-То што се партизанске песме поново певају говори много више о нашој садашњости него о прошлости. Однос према тековинама антифашизма после распада Југославије постао је предмет негирања и ревизионизма. Тако су и партизанске песме, које су биле саставни део свакодневице милиона људи, истиснуте из јавног простора као „идеолошко контаминиран“ музички жанр и продукт комунистичког режима. Како моје истраживање показује, главна идеја за оживљавање ових песама није идеализовање прошлости, већ тежња да се покаже да су некада постојала друштвено-политичка решења, идеали, вредности и усмерења, који се данас с лакоћом елиминишу – каже за наш лист Ана Хофман.

Према њеним речима, оно што политичке елите покушавају да представе као остатке прошлог, тоталитарног система заправо су тековине социјалне државе израсле из антифашистичке борбе, која није била само народноослободилачки покрет, већ и борба за друштвеnу, класну, родну и друге једнакости и социјална права. То се види и из репертоара који се данас највише изводи: поред борбе против фашизма (као на пример песама По шумама и горама, Коњух планином), то су пре свега партизанске песме са јаком социјалном тематиком, које се баве питањима радничких права, социјалне правде и једнакости (Падај сило и неправдо, Песма раду, Набрусимо косе). Од интернационалног репертоара најпопуларније су Бела ћао, Бандиера роса и Ај Кармела, које се нарочито могу чути на протестима широм Југославије.

-У Србији је у последње време био случај са издавањем поштанске марке поводом 75 година од оснивања Ужичке републике, где је изабрана слика која приказује борце Радничког батаљона без петокраке на капама. Проблем није у томе да ли они јесу или нису били комунисти, већ да се данас о југословенском партизанском покрету и НОБ-у може говорити искључиво као о отпору против фашизма, док се његови остали аспекти: идеја југословенства и социјализам прећуткују и бришу – истиче наша саговорница.

Она наводи да партизанске песме имају улогу и на протестима против мере штедње Европске тројке у Словенији, као и против неолиберализма, корупције, пораста сиромаштва.

-Певање партизанских песама сведочи о важности супростављања новим „фашизмима“ данашњице: приватизације, јавног и приватог дуга и све већих друштвених неједнакости. Оне подсећаjу на важност удруживања. Глас појединца тешко се чује, али су удружени гласови много гласнији, а порука снажнија и јача“.

Print Friendly, PDF & Email

Једно реаговање на Истраживања

  • pedjaza каже:

    Naš narod ima lep običaj da peva pesme o mnogim ratovima, bitkama, vojskovođama, borbama, učesnicima tih borbi, ali i njihovim tekovinama.
    Takav slučaj je bio i sa Drugim svetskim ratom, odnosno pesmama o partizanima, NOB-u, Titu narodnim herojima, antifašizmu itd.
    U socijalističkoj Jugoslaviji je decenijama postojao festival revolucionarne i rodljubive pesme, gde su poznati interpretaorali izvodili kompozicije sa datom tematikom. Te pesme su toliko brojne, da predstavljaju poseban muzički žanr, uz koji su stasavele mnoge generacije.
    Vreme nipodaštavanja svetlih tekovina NOR-a i posleratne socijalističke izgradnje, nije zaobišlo ni umetnost vezanu za to, pa su ne samo muzika, već i kniževna dela, spomen obeležja, pozorišne predstave, filmovi, igrane serije, radio i TV emisije i sve ostalo, bili odbacivani. Talas antikomunističke, antisocijalističke i antirevolucionarne histerije je išao do tih razmera, da su, nažalost, počele da se veličaju negativnosti iz peridoda Drugog svetskog rata, poput kvislinških snaga, njihovih nedela i pojedinaca koji su bili glavni inicijatori raznih zločina i pokolja.
    Srećom, istorija uvek ispliva na videlo i prave vrednosti dođu na mesto koje im pripada.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Пљускови
06:3916:07 CET
ПонУтоСре
18/7°C
17/11°C
14/8°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.