СУБНОР МОРА СТАЛНО ДА ЖИВИ
На изборној скупштини СУБНОР-а Србије, која ће се 28.јуна одржати у Београду, уводно излагање имаће проф. др Миодраг Зечевић.
Портал СУБНОР-а доноси реч председника Зечевића у целости.
Пише: проф.др Миодраг Зечевић
Ово је значајнa Скупштина и због тога што системски и друштвено ситуирамо СУБНОР-а и отварамо могућности за даље јачање и остваривање у наступајућим друштвеним условима и односима.
О разлозима измене и допуне Статута, које нису ни обимне нити радикалне, вођена је расправа у општинским, градским и окружним организацијама СУБНОР-а за време спроведених избора и на Председништву и Републичком одбору који је усвојио предлог Статута и упутио га Скупштини на усвајање. Било је нужно појаснити нека решења и прецизирати односе унутар организације.
Технички је дат као интегрални текст. Поштујући историјску стварност и друштвену реалност у називу организације додато је „и 1999.г“ и на тај начин СУБНОР је постао организација учесника тих сукоба, под условом да прихватају Статут СУБНОР-а, антифшизам као идеолошку опцију, раде на остваривању текућих и трајних циљева удруживања бораца и чувају углед и достојанство наше антифашистичке организације и ослободилачких ратова Србије. Званичан назив: „Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије 1941-1945. и 1999.године“, скраћено „СУБНОР“, заправо додаје се само „и 1999“.
ЈАЧА ИЗВОРНА КОНЦЕПЦИЈА
Укључивање у назив „и 1999“ изазвало је код одређених другова, па и неких удружења, неразумевање и бојазност да се на овај начин мења природа и карактер СУБНОР-а Србије. Промене које су предложене, по нашем мишљењу, јачају изворну концепцију организације, посебно антифашистичку опцију као идејно-политичко опредељење организације и чланства СУБНОР. Ова концепција се ситуира у постојеће друштвене односе водећи при томе рачуна о будућности СУБНОР-а као борачке организације која је носиоц изворног антифашизма и традиције НОБ-а и НОП-а и осталих ослободилачких и одбрамбених ратова Србије.
Предложене измене имају за циљ не да доведу до замене већ до обнове организације. СУБНОР као организација основан је 1947.године, а српски као самостална у оквиру СУБНОР-а Југославије 1948. године, пре 66 година. Борци НОР-а који су оснивачи СУБНОР-а, ако су живи, стари су преко 66 година. Природа чини своје. Питање се поставља – хоћемо ли ми који смо још живи, а постали чланови СУБНОР-а пре 66 година, дозволити да СУБНОР као борачка организација нестане са нама и претвори се у организацију потомака и поштовалаца наше НОБ и буде једна од оних које негују традицију овог рата. Чињеница је да је на СР Југославију, односно Србију извршена Агресија 1999. године и да је ЈНА оружана снага СФРЈ, на основу уставних обавеза, бранила заједничку државу ратујући 1990-1992.године на простору Југославије Србија и да има, на жалост, велики број ветерана.
Уважавајући животно доба још живих бораца НОР-а и стварне физичке могућности да у савременим условима обезбеде даљи успешан развој оганизације, одговорност је на нама, припадницима НОР – одлука о опстанку СУБНОР-а као борачке организације. Хоћемо ли тихо и достојанствено трајати и нестајати и ми и организација, или ћемо се повезати са борцима нових ратова, и са потомцима и поштоваоцима, људима антифашистичке опредељености и организацијама антифашистичке оријентације, и наставити трајање СУБНОР као борачке организације. Да ли потенцијале објединити и повезати на антифашистичкој основи и традицији ослободилачких и одбрамених ратова Србије и наставити као снажна борачко-инвалидска организација произашла из НОР-а и постати још значајнија и утицајнија антифашистичка организација, или трајати у нестајању.
УГЛЕД У СВАКОЈ СРЕДИНИ
Садашње руководство организације, определило се за овакву будућност СУБНОР-а и спремни смо да сносимо одговорност за такву одлуку. На вама је да одлучите о даљој будућности СУБНОР-а и преузмете одговорности за то. Ми који водимо организацију мислимо да не смемо бити толико себични да СУБНОР као борачка организација нестане са нама.Нова статутарна решења јачају интегративност организације у целини и њено деловање као јединствене организације. Битан је однос између делова и целине. Права делова не смеју да доведу у питање целину организације.
Приступање организацији је слободно, али понашање је уређено статутарним обавезама који су услов за чланство. Појаве које су, мада спорадичне, захтевају нашу већу пажњу и јаснији однос према изградњи системске целине СУБНОР-а као организације бораца и инвалида. СУБНОР је за наше услове велика организација. Чине је учесници НОП, одбране од НАТО агресије и одбране СФРЈ деведесетих, потомци и поштоваоци учесника ослободилачких ратова и људи антифашистичке и демократске опредељености али различитих националних, верских и партијских опредељења.
Изградња јединственог система организације у овако разгранатој структури је од посебног интереса за Савез бораца као целину. Морамо се обезбедити од оних, који би хтели да СУБНОР искористе за остваривање својих интереса и потреба, дакле оних који су се због личних интереса нашли у нашој организацији.
Углед удружења и чланова СУБНОР-а једна је од битних чинилаца у афирмацији СУБНОР-а у друштвеној средини. Кршењe угледа СУБНОР-а, неактивност, екцесне појаве, непрепознатиљиво понашање у друштвеној средини, коришћење СУБНОР-а за остваривање личних и групних интереса, омаловажавање циљева удруживања, кршење статутарних одредби, уношење дефетизма и других негативних понашања у удружењима, треба оштро осуђивати и применити статутарне одредбе у заштити СУБНОР-а против несавесних чланова и органа удружења. Заштита интереса и угледа удружења наша је основна обавеза. Ту не треба бити компромиса, али предходно треба демократски расправити такве ситуације, јер је било и недмократског решавања ових проблема.
Избори у организацијама су завршени. Била је то прилика да темељно преиспитамо нашу активност и актуелност, утврдимо слабости, пропусте и недостатке у раду, констатујемо успехе и допринос који смо дали у животу друштвене средине и утврдимо задатке и послове, нарeдне активности и начине остваривања у конкретој друштвеној средини.
Кроз изборе смо хтели и генерацијско обнављање, а не генерацијску замену. Не да мењамо генерацију, већ да обнављамо организацију млађим људима истог идејно-политичког и антифашистичког опредељења.
СПОСОБНИ ЗА НОВА ВРЕМЕНА
То значи сви остају у строју а организација се оспособљава за нове изазове времена и наставља своје постојање и ход. Оснивачи организације, то значи учесници НОП, наш су непроцењив морални, политички и друштвени потенцијал и капитал, који је уграђен у садржину и природу СУБНОР-а. Присуство бораца НОР-а у руководствима и органима СУБНОР-а је обавезно без обзира на физичке и здравствене могућности да буду носиоци свакодневне активности тог органа. Они су основна морална подршка организацији и политички спој са антифашистичком друштвеном средином.
У политичком животу Србије постоје бројне политичке партије. СУБНОР је од оснивања прогласио политичку толеранцију чланства, под условом да се поштује Статут и ради на остваривању циљева СУБНОР-а и његовог неприпадање ни једној партији.
Реални односи и агресивност снага ратног квислинштва и колаборације са фашистичким окупаторима из Другог светског рата и обнављање неонацизма довели су до блискости СУБНОР-а са неким политичким опцијама. Та блискост је често СУБНОР претворала у трансмисију тих партија, што је било више корисно за те партије, него за СУБНОР.
Временом је СУБНОР све више инсистирао на страначкој неприпадности и на непосредној и равноправној сарадњи са свим странама које признају СУБНОР, уважавају тековине НОБ-а и подржавају нас у остваривању циљева удруживања. Дистанцирајући се од међустраначких сукоба и интересног партијског повезивања, СУБНОР је активност везивао за државу. НОП се ни за време НОР-а није борио за КПЈ, већ против окупатора, за независну државу и слободу народа. Ми данас следимо то определење. Оријентација је на сарадњу са свима који вреднују допринос НОБ-а победи над фашизмом и домаћим квислинштвом и боре се за остваривање економских, демократских и хуманих опредељења, поштујући међусобну самосталност. Ово има и своју цену, јер државно руководство још мисли и делује партијски, тако да ниједна партија није заинтересована за обезбеђење услова за рад СУБНОР-а, јер имају резерве према идеји нестранаштва, мада је чињеница да већина чланства за сада по уверењу или инерцији подржава одређене политичке опције.
Однос учесника ослободилачког или одбрамбеног рата према држави, слободи, одбрани националног интегритета и независности земље посебан је у односу на друге грађане. Ратници су били носиоци одбране земље и борбе за слободу, али и осталих националних и државних вредности због којих и постоји држава. Ту лежи тај нераскидив спој између ратника и државе и обавезе државе према ратнику. У питању је сарадња са државним органима у остваривању функција државе према ратницима у обезбеђењу заједничких интереса. Због тога у правној држави није битно која је партија на власти, већ начин остваривања функције државе везане за права и дужности учесника рата у одбрани државе, слободе и независности. У систему политичког плурализма везивање СУБНОР-а за једну политичку партију значило би везивање права бораца за једну партију што би омогућило манипулисање правима бораца, оспорило партијску толератност унутар чланства, као и неизвесност у природи односа СУБНОР-а и државе.
САМО ТРАЖИМО СВОЈЕ
Стварање услова за рад удружења некако је постало формално питање, без већих иницијатива и напора да се осамостали рад удружења и зависност од ненаклоњене власти. Искуства и стања су различита код удружења која имају приближно исте могућности. Према увиду, мали је број удружења која су у друштвеној турбуленцији успела да сачувају имовину коју су користили. Проблем лежи у несналажљивости руководства наших удружења, запостављању овог питања и постојању осећаја да то неко други треба да ради. Удружења веома мало знају о стању реалне имовине, посебно о законитости отуђења станова и пословног простора којима су располагали. Ово питање мора да се озбиљно схвати, а новоизабрани органи овом питању да посвете посебну пажњу.
Следеће питање које још није сасвим заживело је Одлука Републичког одбора да се приступи правној рехабилитацији жртава терора четника, љотићеваца, недићеваца, муслиманске милиције, балиста и других сарадника окупатора. Ово питање мора да буде и део сталне активности удружења у месним организацијама, општинама, градовима и окрузима јер закон има ограничено временско дејство. Бројна удружења имају запажен успех у спречавању правне рехабилитације лица која су сарађивала са окупатором и чиниле ратне злочине, док код већине удружења ово питање није добило потребну пажњу. Наилазимо на јак отпор тужилаштва и површан однос апелационих судова, који без ослонца на правне чињенице предмет враћају првостепеном суду на поновно одлучивање.
Републички одбор преко Председништва и Комитета за међународну сарадњу остварује мултилатерарну и билатерарну међународну сарадњу. Удружења у оквиру своје надлежности остварују сарадњу са одговарајућим борачким и антифашистичким организацијама на свом нивоу организовања, уз консултацију и сарадњу са Комитетом СУБНОР-а Србије. Потребну пажњу треба посветити приграничној сарадњи са одговарајућим антифашистичким и борачким организацијама и унапређивати ту сарадњу која има посебан значај за успешнији међугранични живот људи. О тој сарадњи треба држати у току Комитет СУБНОР-а и консултовати се о значајним питањима сарадње. Сарадња која се некако запоставила је сарадња општинских или месних удружења са истим удружењима из других друштвених средина Србије. Интерес за ову сарадњу, осим дружења, може да буде повезана ратна прошлост или унапређење одређених културних, спортских, хуманитарних и других делатности. Ова сарадња доприноси измени искустава и разумевање других средина. Због тога је треба успостављати и неговати.
ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ИНФОРМИСАЊА
Информисање чланства организације и јавног мњења од посебног је значаја за опстајање, развој и успон СУБНОР-а у садашњим условима. Значај нашег рада је умањен, ограничен и непостојећи ако се о томе не зна у широј јавности и чланство није упознато. Продор у централна средства информисања су веома ограничена, јер у њима доминирају снаге чији је циљ обрачун са антифашистичком борбом народа Србије. Политичке партије које на речима уважавају антифашистичку борбу Србије, конкретно до сада нису ништа учиниле да се заустави агресивни обрачун са тековинама антифашистичке борбе и фалсификовање историје. Манифестационо су чак и део свега тога и без спремности да помогну СУБНОР-у у супротстављању таквим снагама.
Нужна је већа мобилност и одговорнији однос свих нас према овим питањима. Органи СУБНОР-а на нивоу Републике, покрајине, града Београда, округа, градова и општина одговорни су за ова питања. Некако то схватамо као споредно а оно је животно питање организације. Просто је невероватно да наш лист „Борац“ који је високо квалитетан у коме се може сагледати живот и политика СУБНОР-а, има само око 2000 претплатника а имамо око 100 хиљада чланова. Претплата за 5 до 6 бројева са 45 до 50 страна износи 500 динара годишње.
Већина чланова СУБНОР-а нема социјалне пензије. Неопходан је одговорнији однос према претплати и сарадњи са уредништвом. Сваки округ и град треба да има бар једног дописника и преко њега да шаље информације о активностима СУБНОР-а.
Сајт (портал) СУБНОР-а који подсећа на високо квалитетне новине више се прати у свету него од стране чланова и удружења СУБНОР-а. Он обилује најактуелним информацијама о раду и деловању Републичког одбора и његових органа и ставовима СУБНОР-а, о значајним друштвеним проблемима.
Месечна посета сајту од априла прошле године креће се између 14 – 15 хиљада и за нешто више од годину дана активног постојања наш сајт има већ, што се сваким даном увећава, близу 190 хиљада посетилаца, од којих су мали број, на жалост, чланови СУБНОР-а. Уважавајући многе чињенице ово је недозвољиво и несхватљиво. Ако немамо компјутер који треба да има свако општинско удружење, можемо замолити унука или сваког другог клинца да покаже или скине информацију са портала СУБНОР-а. Без модерне технолошке међусобне комуникације, СУБНОР као организација не може да опстане. Општинске организације морају да имају бар факс ако не могу да обезбеде компјутер и тако успоставе брзу размену информација.
С КИМЕ ТО ДА СЕ МИРИМО?
Потомци и поштоваоци српског квислиништва и колаборације, неонацистичке пробуђене снаге и сви противници антифашизма, наставиле су агресивни ход према НОБ-у, НОП-у, одбрани од агресије и антифашистичкое прошлости Србије. Без обзира на промену власти њихова агресивност и осионост се не смањује, јер су уграђени у институције друштва, посебно у средства информисања. Они кроз институције и помоћу њих демонстрирају своју силу и друштвени утицај. Понашају се као идеолошки господари Србије. Све чине да затру присуство антифашизма у јавности и свести људи и све оно што он собом носи. Треба упорно разоткривати њихове носиоце, оповргавати чињеницама њихове лажи и дрскост којом истину оспоравају фалсификатима који се граниче са разумом.
Наш одговор је истина о антифашистичкој народноослободилачкој борби и злочинима које су сарадници окупатора учинили свом народу у корист фашистичког окупатора и агресора.
Морамо да констатујемо да наша очекивања од нове власти нису до сада остварена. Власт се уставно неодговорно односи према републиканском облику владавине што даје снагу и подстицај снагама које рехабилитују фашистичку прошлост у Србији да још агресивиније делују.
Још се истрајава на историјски бесмисленој идеји помирења ратујућих страна из Другог светског рата у Србији.
Мирење стране која се на страни антифашистичке коалиције борила против фашистичког окупатора и њихових помагача, тј. партизана, са онима који су се са окупатором борили против ослободилачког покрета, значи изједначавање антифашизма са фашизмом, а то није могуће. Не само као политички супротстављеним идеологијама, већ и изједначавањем дела једне и друге стране. На овим подручјима бојимо се да се власт налази у идеолошком, политичком и историјском кошмару.