ФАШИЗАМ НИЈЕ САМО ЕКСТРЕМИЗАМ
Црна гора је вековима била један од најприврженијих руских савезника на Балкану. Ратовали су на истој страни у многим ратовима, укључујући и светске. Па ипак, њено садашње руководство је одлучило да потражи новог војно-стратешког партнера. Како су 23. новембра 2017. пренели медији.
Скупштина бивше југословенске републике усвојила је сет закона којим су потврђени споразуми са Северно-атлантском алијансом. Тиме је утврђен и правни оквир сарадње Црне Горе са НАТО-ом, организацијом која је створена превасходно како би се војно и на сваки други начин супротставила Русији.
Шта се десило, шта је било одлучујуће за такав драматичан преокрет, разговарали смо са Зувдијом Хоџићем, председником црногорског СУБНОРA, са којим смо се састали у Београду на скупу антифашиста Балкана, у одличној организацији СУБНОР-а Србије
Какав је статус ваше организације у овим новим, па и неочекиваним, околностима?
Наша организација подржала је улазак земље у НАТО. То је одлука наше владе и мислимо да је добра за Црну Гору.
Расположење у нашој организацији за тај савез, практично је стопостотно. Наравно, најбоље би било када бисмо могли да будемо неутрални, али то је, по нашем мишљењу, у овом тренутку немогуће.
Постоји још једна борачка организација у Црној Гори и она је против одлуке о приклањању Алијанси, али све земље око нас су њене чланице и ми смо се томе само приклонили.
Приметно је да фашизам поново диже главу у Европи, па и на овим балканским просторима. Превише је међусобне нетрпељивости. Шта се у Црној Гори чини како би се то спречило?
Гледајући укупно стање у свим државама бивше Југославије мислим да могу да кажем да је ситуација у Црној Гори најбоља. Ми као антифашистичка организација имамо веома јак утицај у друштву, немамо никаквих препрека да одржавамо манифестације подршке антифашизму. Имамо велики број младих људи, и за разлику од других, имамо јако добру сарадњу са Војском Црне Горе, са државним институцијама, носиоцима власти.
Такође, материјално смо добро обезбеђени, имамо места за свој рад…
Нашој организацији у оквирима бивше Југославије није било боље него другима али ни лошије. Ипак, схватили смо да те државе више нема, да морамо да сачувамо ову коју сада имамо са свим међуверским, етничким, међунационалним и сличним проблемима.
Какав је став младог света према антифашизму у Црној Гори?
Млади су по свом бићу антифашисти и револуционари, опредељени за будућност. Подржавају наше акције и радо учествују у њима. Ипак, биолошки закони су јасни, ми старији одлазимо… Нашим наследницима је јасно да је некада било боље и, природна је њихова тежња ка нечему сличном.
Да ли је школски систем у правој мери прилагођен проблемима савременог друштва, па и појавама нових облика фашизма?
Није данас лако дефинисати шта је фашизам, а шта потпада под неке друге видове екстремизма. Агресивних реакција ће увек бити, али правна држава је дужна да делује адекватно таквим појавама. И она то чини у мери у којој јој је то омогућено.
Каква је сарадња црногорских антифашистичких организација са сличнима из других бивших југословенских република?
Било је једно време када је то мало затајило, не толико са наше стране колико са стране других, али сада су односи веома добри. Имамо могућност да путујемо једни код других, да се виђамо и размењујемо искуства. Раније смо могли и финансијски једни другима да помажемо, али, сналазимо се и данас.
Разумем да је ситуација у неким републикама била тешка, али у Црној Гори никада није било изједначавања улоге партизана са улогом усташа или четника у прошлом рату.
Најновији београдски састанак свих борачких организација за мене је изузетно важан и велики корак. Знамо једни друге и знамо да ћемо увек бити на правој страни.
Сведоци смо да се фашизам јавља у земљама које се диче демократским режимима и које су то чиниле и раније. Код нас, међутим, такве ствари наилазе на јасан отпор. Као у формули акције и реакције…
У сваком случају, свако је дужан да се у сопственој средини избори са свим појавама које би могле да наруше нормално функционисање друштва, или да негативно утичу на сарадњу са суседима.
С. Самарџија