НАПАДИ СУ УЈЕДИНИЛИ НАРОД

Пише: др Мирољуб Васић

Пре 70 година Информациони биро неких радничких и комунистичких партија (ИБ) (створен септембра 1947. године у Пољској), донео је 28.јуна 1948. године у Букурешту (у одсуству представника КПЈ) „Резолуцију о стању у КПЈ“, чиме је обелодањен сукоб који је већ постојао између тог ИБ, односно руководства СКП (б), (тј. Совјетског Савеза) и КПЈ (Југославије).

Информациони биро је означио нови облик институционализације у међународном комунистичком покрету. Руководство совјетске партије и државе видело је у ИБ, као и раније у Коминтерни, средство своје међународне политике.

Подсећати се тог значајног историјског догађаја значи критички промислити то време и односе у светском  комуниситичком покрету.

ШТА СУ ХТЕЛИ?

ИБ је у тој Резолуцији Комунистичку партију Југославије оценио „као кулачку партију“, чији су руководиоци ситнобуржоаски националисти, који спроводе непријатељску политику према Совјетском Савезу и СКП (б), да је КПЈ напустила позиције радничке класе, раскинула са марксистичком теоријом класа и класне борбе и „скренула са марксистичко лењинистичког пута“ на пут народњачке „кулачке партије“.

КПЈ је оптужена да је починила грешке у аграрној политици фаворизујући кулачке елементе, да је напустила марксистичку теорију класне борбе и одрекла се руководеће улоге радничке класе, да води „изрођавању Југославије у обичну буржоаску републику“ и да то води губитку независности и претварању Југославије у колонију имепријализма.

КПЈ је оштро замерено да је ревидирала марксистичко лењинистичко учење о партији, да је разбила унутрашњу партијску демократију и претворила КПЈ у секташко бирократску организацију.

Руководство КПЈ је оцењено да је „заражено партијском амбициозношћу“, да је пошло путем издаје „ствари међународне солидарности“ и путем преласка на позиције нацинализма. Замерено је да води авантуристичко демагошку политичку и што није положило рачуне о раду пред ИБ и да је с тога „искључило себе из породице братских комунистичких партија“ .

Резолуција ИБ се завршава позивом „здравим снагама у КПЈ да смене руководство, с Титом на челу, и да успоставе ново интернационалистичко руководство КПЈ“.

ИБ је овом резолуцијом очито желео да се КПЈ натера на послушност. Подршку овој Резолуцији изразиле су скоро све комунистичке, односно радничке партије.

Резолуција ИБ, одосно сукоб СКП (б) са КПЈ представљао је изненађење не само за КПЈ већ и за Запад, где је КПЈ опавдано сматрана као најпоузданији савезник СКП (б) (СССР).

ОДБАЧЕНЕ ОПТУЖБЕ

Руководство КПЈ, с Титом на челу, одлучно је одбацило оптужбе изнете у Резолуцији, то је једногласно потврдио и V конгрес КПЈ (Београд 21-28.7.1948.) који је јединствено устао против непријатељских и неистинитих оптужби изнетих у Резолуцији ИБ. Конгрес је дао једнодушну подршку руководству КПЈ, а то ће учинити и републички конгреси КПЈ следећи линију V конгреса КПЈ.

Сукоб ИБ односно СКП (б) са КПЈ био је помало несхватљив, утолико пре што је Југославија (КПЈ) била више него добар сарадник са Совјетским Савезом и револуционарно спроводила совјетску политику и праксу социјалистичког преображаја.

Корени сукоба ИБ (СКП) (б) са КПЈ налазили су се у хегемонизму прве земље социјализма у међудржавним односима, у неприкословеном ауторитету СКП (б) и Стаљина у унутар партијским односима и између руководстава социјалистичких земаља и у персоналним односима Стаљина и Тита, Стаљина као личности број један светског комунистичког покрета и Тита као афирмисаног борца против фашизма.

Сукоб је збио редове КПЈ и убрзао њено омасовљење, која је почетком 1948. имала 285.147 чланова, а крајем те године 482.938, тј. 69,36% више, промењена је и социјална структура чланства у корист службеника, а смањен број сељака.

Одлучан отпор нападу ИБ био је светла страна тих историјских догађаја, а тамна обрачун са присталицама ИБ, којих је према до сада утврђеним подацима било 55.663 лица, од чега 35.564 из Србије, а створен је и логор на Голом отоку на Јадрану за присталице ИБ, где је однос скоро био нељудски (и једно запажање) још  није познато ког датума је створен (1949.) и када је затворен  (1956.).

Напад ИБ на КПЈ, Југославију, био је праћен 1948-1954. разним притисцима, било је 7.877 граничних инцидената, од чега 142 оружана сукоба, извршено је више повреда југословенске територије и ваздушног простора, на граници Југославије са Бугарском, Мађарском и Албанијом изведене су војне јединице, против Југославије је деловало око 90 шпијунских центара, у земљу је убачено 713 шпијуна и диверзаната, према Југославији је извршена економска блокада, а 1949. је обустављена свака робна размена са источно-европским земљама, током 1949. 1950.одржано је у земљама социјалистичког лагера више судских процеса против „присталица“ руководства КПЈ.

ОПШТИ ПОДСТИЦАЈ

Сукоб ИБ (СКП) (б) са КПЈ био је жесток и интензивно трајао све до Стаљинове смрти марта 1953, а коначно окончан посетом совјетске државне делегације на челу са Хрушчовом 1955. Југославији.

Југословенски отпор стаљинистичком притиску имао је значајне међународне димензије. Представљао је подстицај дестаљинизацији у источно-еворпским земаљма. Сукоб је означио почетак еманципације социјалистичке мисли и праксе од стаљинистичког догматизма и нудио сазнање да се свет може мењати само са позиција посебног деловања социјалистичких снага.

Напад ЦК СКП (б), односно Информационог бироа на политику КПЈ и независност Југославије, једно време жесток и бруталан по методама, није тада успео да разбије јединство југословенских комуниста. Све оптужбе су одбачене пред снажним отпором патриотских снага и осећања народа да по сваку цену бране самосталност и независност своје земље и наставе борбу за њену социјалистичку изградњу. Тај снажан отпор народа, КПЈ и државе ослањао се на најшире социјалистичке основе револуције и на повезаност народа са КПЈ.

„Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости значи служити садашњости“ (Иво Андрић).