ЈУНАКИЊА СА КИКОМ
Симболи нису чеда свакодневнице. Они се рађају, одрастају и израстају из сокова бременитих времена, тешких друштвених и социјалних ломова, на историјским раскршћима када се врлинама брани част и достојанство, људско и национално. Ако неко стави своју младост на олтар слободе против непријатеља мрачних идеја, које су анахронизам времена, његова дела морају да надживе време, а он да буде узорник за садашња и долазећа покољења.
Ако су кике-плетенице симбол девојаштва и младости, онда ратни надимак Божидарке Дамњановић Кика значи све, а име и презиме мало. У борби против фашизма за национално ослобођење, показала је да њена младост има велико срце, пуно пркоса и храбрости. Та храброст претвориће се у легенду, па ће за њу бити везани и догађаји у којима она није ни учествовала.
Њено партизанско име Кика плело је венце славе не само у Србији, већ широм целе Југославије. Њени подвизи, храброст и бескомпромисна борба постају легенда у народу Шумадије. Постоје симбол храбрости, отпора и борбе за ослобођење. Она је, према легендама које су о њој кружиле, неуништива, свуда присутна, побеђује и кажњава непријатеље, неизмерно је храбра, хладнокрвна, издржљива и праведна.
Тако је младеновачка хероина, рођена непосредно после прве српске Голготе, овенчана ореолом трагичног победника Великог рата, била предодређена да понесе барјак слободоносца Другог светског рата, израстајући у симбол борца.
Рођена је 1920. године у Младеновцу. У НОР-у је од 1941. године, прво у Шумадијском, али врло брзо прелази у Космајски одред, где остаје до ослобођења земље. Учествује у свим борбама које су водили Шумадијски и Космајски партизански одред, као борац и бомбаш. Окупатор је настојао да уништи покрет на Космају и Шумадији, помоћу многобројних одреда четника, љотићеваца, недићеваца, Специјалне полиције, али су упркос тим мерама, скоро свакодневно дизане у ваздух железничке пруге, станице, камиони и други објекти, у којима је активно учестововала и Кика. На домак Београд вијорила се застава устаника и слободе.
Половином 1943. године Кика постаје заменик комесара одреда и члан Окружог комитета КПЈ за Младеновац.
Неустрашива у рату, у послератном периоду остаје скромна. Није хрлила степеницама власти, иако је за то имала неогранничене могућности. Кратко време се задржала у високим политичким круговима, обављајући врло одговорне дужности. Међутим, њена велика љубав према младима побудила је жељу да васпитава и подиже младе. Завршила је учитељску школу и радила као учитељица у једној београдској школи.
О њеној скромности говори и чињеница, јер је за живота одбијала да јој буде подигнута биста, иако је као Народни херој на то имала права.
Врло је била привржена свом родном граду. О томе сведочи податак да је последње дане провела у Младеновцу, где ју је и смрт затекла, 1996.године.
Орден Народног хероја добила је крајем 1953.године.
Д.Лазић
