Угао једне мајке

СРЦЕМ ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ УСПЕХ

Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар

Како се доказује српство? Оно се увек доказује, то је правило! Не подразумева се. Таман кад се заборавимо, самлевени борбама са националним обележјем, да део смо сопственога соја, појаве се посвећеници са заставом и руком на грудима, што уз химну високо гледају горе, главе уздигнуте, сигурни да не греше, да нема два пута, да се домовина брани срцем.

Док нас плави њихов, а опет наш заједнички успех, буди се дубока жеља да се учествује. Прилика ствара родољуба. Некоме стоји бучна одбрана из фотеље или са седишта на најлепшем градском тргу. Руска бајка. И они што их је родила српска мајка. И неки други, још.

Мундијал је свет појединачних националних љубави и њихово величање у ранг најважније споредне ствари на Планети. Набој национа и воајерско посматрање његовог повлачења.Симболична еуфорија борбе на путу задовољства, до победе. Из меча у меч. Без замке самохвалисања. Можда први пут. Можда и није. Али обећава.

Град ме снажно грли свакога дана, у сваком тренутку док путујем задатим редоследом. У кругу Клиничког центра, домовина се брани посматрањем рендгенског снимка, пажљивим оком специјалисте на прозору клинике за плућне болести. Образ своје професије, на амбулантним прегледима, средом, у малој соби, већ две деценије, чува највећи светски стручњак за женске канцере.

Домовину бране сви који у њу верују, они који воле живот. И то не само свој. Царство недоступно „малом“ човеку, осваја се као и свака друга награда, радом и борбом и једном малом одлуком: да се стварно живи, стварно да се навија, срцем, за наш заједнички успех.