У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ
Поводом објављивања текста на сајту ПОКС (Покрета обнове Краљевине Србије) да је ”у Книћу издејствовао споменик четницима“ између осталог стоји: „Грађани општине Кнић, као и већина одборника у локалном парламенту, листом су подржали нашу иницијативу, а подизању овог споменика успротивили су се само припадници СУБНОР-а. Комунисти који су деценијама упропаштавали и распарчавали Србију немају право да данас говоре против одавања почасти људима који су за ту Србију гинули…”.
Не желећи да полемишемо са њима у обавези смо да јавности изнесемо следеће чињенице:
Предлагачи и иницијатори подизања овог споменика у Книћу изгледа да заборављају да поред имена која наводе у идејном решењу треба да јавности изнесу пуну и праву истину о каквим се лицима ради:
– Богић Сремчевић из села Гунцата, лично је убио Завишу Бранковића, комшију из села, Милена Стевовића из Борча, па Божидара Пачаревића заклао заједно са Милисавом Цветићем чланом „црне тројке“, одметником који је ликвидиран 1947. године а поменути Богић тек 1951. године. На страну то што је као члан Преког суда осудио на смрт и ликвидирао пет људи на Сиљевици изнад Борачког крша (камом).
Зашто не наведу да су црнотројкаши „браћа Алексић“ из Драгушице клали симпатизере НОП-а као што је био случај са Радисавом Ивковићем из Коњуше или Селеном Стојић Маринковић, чланом КПЈ коју су ти исти заклали 17/18. мај 1943. године у Љуљацима, задавши 17 убода камом. Исечена одећа налазила се у Народном музеју у Чачку.
Тог истог Алексић Миодрага „Прпића“ због зверстава убили су његови (четници) а сада желе да му ставе име на споменик.
Зашто иницијатори подизања споменика не изнесу да су ти „гружански црнотројкаши“ заклали и бацили у реку Гружу Стевана Сарића и Ивана Петровића, да је њихов „прослављени“ Петковић Николица, командант „летеће“ Дражине бригаде, убио старог ратника из Забојнице Чеду Прокића, да је заклао свог сестрића и сестричину и емигрирао у Америку.
Не желе да јавност Србије сазна податак да је тог истог зликовца Николицу Петковића Државна комисија ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача још 1946. године прогласила због почињених недела за ратног злочинца (Досије бр. 2769: Ф – бр. 5685 који се налази у Архиву Југославије у Београду)
Зашто не изнесу податке да су Благојевић Миша „Крејинац“ из Брестовца и Стефановић Богољуб „Шиљковац“ из Липнице били овејане убице. А иницијатори подизања спомен обележја у Книћу све њих називају херојима.
Господо, сами знате да су у вашим лажима – што би рекао народ – кратке ноге.
Ми износимо историјске чињенице. Онакве које су се, на огромну срамоту, током Другог светског рата дешавале захваљујући крволоцима над својим суседима и свим оним што нису служили окупатору, сматрајући да је поносна и часна Србија, како је увек било, ван странпутице и у антифашистичкој победничкој коалицији – каже се у реаговању СУБНОР-а Кнића и Шумадије.