Да се историја на овим просторима поново игра са жртвама четничких „црних тројки“ и позлеђује им већ нанете ударце камама, сведочи и поступак општинског већа Кнића, које на предлог појединаца припрема подизање спомен обележја погинулим припадницима Равногорског (читај четничког) покрета, док би на споменику у наслову стајало, како наводе предлагачи „Изгинулим борцима Југословенске војске у отаџбини са подручја са подручја општине Кнић“. Скривајући се иза подизања споменика војводи Стевану Петровићу-Книћанину, „они“ који би на сваки начин и служећи се неистинама провукли ово спомен обележје на коме би било уписано 356 четника од којих је велики број њих био познат као припадници „црних тројки“ који су своје руке окрвавили од невиних људи, антифашиста и родољуба, на овај начин желе да рехабилитују злочинце, сараднике окупатора и злогласне кољаше.
Потомци жртава четничких кама, антифашисти и родољуби на овај начин и овим писмом из слободарске Груже и Кнића желе да јавност упознају са следећим чињеницама:
Зар ће се на некаквој спомен чесми чије је подизање у супротности са Законом о меморијалима, који децидно наводи да се меморијал не може подићи „лицу које је заступало фашистичке, нацистичке, шовинистичке, сепаратистичке идеје или идеологије или које је било сарадник агресора, окупатора, њихових савезника или помагача…“ наћи између осталих и они који су убијали свој народ, чинили злочине и служили немачком окупатору попут: Ђурић Љубише-Шнајдовца, члана „црне тројке“, одметника познатог по многим злочинима, из села Брњице, који је као одметник ликвидиран тек 1947. године, и чија је судска рехабилитација одбијена пред Вишим судом у Крагујевцу. Максимовић Милош – звани „Тромоторац“, одметник, ликвидиран 1947. године родом из села Вучковица. Милосављевић Љубиша – звани „Љуса“ из истог села као одметник ликвидиран 1947. године. Сремчевић Богић родом из села Гунцата, шеф „црних тројки“, одметник, руководио и четничким преким судом који је, између осталог, на смрт осудио пет људи у селу Жунима који су зверски заклани 1943. године на Борачком кршу. Ликвидиран као одметник 1951. године. Андрић Миломир – „Кукач“, злочинац, родом из села Борач, као одметник ликвидиран 1947. године. Судска рехабилитација – одбијена.
Спасојевић Војислав из села Забојнице, командант четничке релејне станице лично је заклао два Руса који су побегли из немачког заробљеништва у Крагујевцу.Јовановић (Гајовић)Радомир из села Забојнице, лично убио Никодија Лазаревића, ухваћен и стрељан по пресуди Војног суда. Судска рехабилитација истог одбијена од стране Вишег суда у Крагујевцу.
Ајдаревић Љубомир звани „Поврзача“ из села Претоке, кољаш познат по својим злоћинима. Ликвидиран као одметник 1947. године.
…
Нажалост овде је наведен мали број оних чија би имена требало да буду на спомен чесми у Книћу јер их је много више који су окрвавили своје руке.
Зар предлагачи подизања овог споменика покушавају да из наших памћења и сећања избришу невино убијене:
Завишу Бранковића из села Гунцата, кога је убио поменути Богић Сремчевић.
Божидара Пачаревића кога су убили Богић Сремчевић и Мића Цветић.
Селену Стојић Маринковић из Љуљака која је зверски убијена ноћу 17/18 мај 1943. године на којој је било 17 удараца камом.
Чеду Прокића старог ратника из Забојнице, коме су одсекли главу, заклали му жену.
Живадина Несторовића из Кнића кога су чланови „црне тројке“ из Гружанске четничке бригаде убили на кућном прагу и који је био сужањ Бањичког логора.
Милана Стевовића из села Борач кога је зверски убио кољаш Богић Сремчевић.
Милицу Вујадиновић из Дивостина коју је зверски убила „црна тројка“ из Гружанске четничке бригаде Марка Музикравића и на чијем је џемперу било 39 рупа од каме.
…
Списак убијених и закланих је много већи. Нормално предлагачи за подизање овог спомен обележја на списак су ставили и лица која су због бекства из њихових редова стрељали, попут Николић Душана из Губеревца и Петровић Добривоја. Или страдале „несрећним“ случајем попут Јеремић Миливоја из Брњице и други.
Ако се има у виду све горе наведено и изнето, подизање овог споменика још више би продубило јаз међу људима, на овај начин рехабилитовани осведочени злочинци и сарадници окупатора и повредило већ зверски убијене жртве четничког терора. Зато апелујемо на све надлежне у нашој земљи да законским путем спрече подизање овог споменика као и поштовање Закона о меморијалима, каже се у реаговању потомака невино страдалих антифашиста и патриота из читаве Груже и Шумадије.
