САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816128Укупно посета:
  • 2551315Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ЦРВЕНИ БАРЈАК СЕ ВИЈОРИ

После дугог низа година, захваљујући СУБНОР-у Крагујевац, на јарбол Црвеног барјака самоуправе, који су 1876. године први пут развили радници ношени идејама социјализма које је понео трибун Светозар Марковић,  поново је подигнут и поносно се вијори у срцу Шумадије.

У спомен на пролетаријат, на прву радничку победу и дан када су радници продефиловали Крагујевцом, уз звуке „Марсељезе“ и  носили црвену заставу на којој је била исписана реч „Самоуправа“, на Светозара Марковића, Радована Драговића, Ацу барјактара, Димитрија Туцовића, сестре Нинковић, али и хероја Тозу Драговића металског радника, припадници СУБНОР-а, млади и руководство СПС, Завичајно удружење „Комови“ и велики број грађана Крагујевца поздравили су подизање симбола солидарности и бриге.

Скупу се обратио председник СУБНОР-а Крагујевац пук. проф. Жељко В. Зиројевић, подсетио на славну прошлост и светлу традицију Крагујевца, града непокора, слободе, радништва.

Заставу је израдило предузеће „Призма“ из Крагујевца захваљујући помоћи и предусретљивости власника Тасе Катанића и угледног привредника Обрена Б. Ћетковића. Медији су добро пропратили активност.

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на Крагујевац

  • An каже:

    Grad Kragujevac je kao radnicki grad,nezamisliv bez ideje samouprave i nije bilo ni korektno skinuti zastavu, kao simbol toga…Kao da je radnickoj klasi i svim gradjanima uskracena nada.Kao da ce na organizovan nacin, nosioci najveceg tereta rada biti zauvek obespravljeni i izgubiti mogucnost da se izbore i za osnovni socijalni program i status.a to im pripada po osnovu teskog rada i dugogodinjeg odricanja i sticanja materijalnih dobara koja i danas svi koristimo…Oni koji su ih obespravili morali su negde cuti da je oteto uvek prokleto i da treba pustiti radnicku klasu da slobodno dise, cuvajuci sve ono sto je u prethodnom periodu bilo dobro…Cinjenica je da smo zastranili i u shvatanju visepartijskog sistema u kojem ni jedna od novih stranaka nije do kraja ni ideoloski ni programski definisana kako je to u nauci i svuda u svetu.Potreban je potpuno rzlicit program u odnosu na druge stranke.Sa gledsta politiikologije to su sve gradjanski savezi koji se programski preplicu i zato imamo i more golubova preletaca i politikanata taze obrazovanih po Bolonji, a ne pravih politicara…Svako moze u koaliciju sa svakim i u borbi za vlast postoji hijerarhija ljigavaca koji samo imaju za cilj da se zadrze na vlasti…Narod se ne snalazi i ne zna koga vise da glasa,pa se cini da je obican zivalj politicki neobrazovan i izbegava se izlazenje na iybore…Za pocetak bi bilo dobro uociti stvarno obrazovane lidere i izaci na glasacka mesta, glasati po savesti, kao sto je dobro i vracanje zastave na ovaj jarbol, postujuci licno i demokratsko pravo svakog gradjanina da pripada tamo gde zeli.
    An

  • pedjaza каже:

    27. februara 1876. godine u Kragujevcu održane demonstracije radnika i sledbenika Svetozara Markovića. Ove demonstracije poznate su u istorigrafiji kao „Crveni barjak“ – u Kragujevcu su na opštinskim izborima 13. novembra 1875. pobedili socijalisti, a vlasti su da bi sprečili predaju opštinske vlasti socijalistima za 27. februar sazvale zbor građana, u nadi da će na njemu doći do izražavanja nepovernja građana prema socijalistima. Zakazani zbor, je uz masovno učešće radnika izglasao povrenje opštinskom odboru. Ova pobeda bila je obeležena masovnim radničkim demonstracijama. Povorka demonstranata je na čelu sa crvenom zastavom, na kojoj je bila ispisana reč „Samouprava“ i uz zvuke „Marseljeze“ prodefilovala centralnim kragujevačkim ulicama.
    Shodno tome, ,,Crveni barjak” će večno biti upisan zlatnim slovima u istoriju radničkog pokreta na ovim prostorima.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Делимично облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 8°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.