Историја ратовања је ретко могла да забележи хероизам једне војне формације, у овом случају прослављене Прве пролетерске НОУ бригаде која се по цичи зими, мразу и хладноћи од -32 степена надчовечанским напором пробила преко планине Игмана и успешно изашла из немачког и усташког обруча избегавши на тај начин опкољавање и уништење. Предходно су им немачки фашисти 21-ог јануара на Пјеновцу нанели јак удар захваљујући издаји и том приликом су погинули Славиша Вајнер Чича Романијски, Милан Илић – Чича Шумадијски, Драганче Павловић и још 56 пролетера.

Марш је отпочео 25. јануара 1942. године а најтеже је било, како је забележио у својим сећањима најмлађи игманац, касније генерал, пуковник Еуген Лебарић, Крагујевчанин коме је ампутирано стопало: „27-и јануар. Цича зима, ледом окована планина Игман, снег до појаса. Пуца и дрво и камен а ми идемо напред… У Фочи ампутација промрзнина а Игманци како су их прозвали настављају даље у победоносни ход ка слободи“.

Поводом годишњице Игманског марша, ГО СУБНОР Крагујевац у сарадњи са Скупштином града Крагујевца, организовао је полагање венаца на гробницу Народних хероја у којој почива и један број Игманаца. Венце су положиле делегације Скупштине града које је предводила др Гордана Дамњановић, СУБНОР-а и Ветерани војне полиције. Присутнима се обратио председник ГО СУБНОР-а академик, пук Жељко В. Зиројевић и истакао да сећање на наше јунаке, пролетере са Игмана и њихов хероизам вечно живи и учи нас како се воли и брани Отаџбина, како се за идеју и слободу даје оно највеће – живот. Трећи Крагујевачки батаљон Прве пролетерске бригаде, заједно са Првим и Другим црногорским батаљонима, својим деловима тела, исписали су најсветлије странице наше историје.