Користећи велики Народни сабор 12. јула 1941. године (Петровдан) чланови ОК КПЈ за Шумадију, у воденици Петра Недељковића у Грошници, познатијој као „Петрова воденица“, надомак Крагујевца и јаког немачког гарнизона, донели су одлуку о дизању устанка против фашизма и формирању Крагујевачког партизанског одреда. Према сачуваним белешкама Мијалка Тодоровића-Плавог, секретара ОК КПЈ том састанку су присуствовали: Бранко Крсмановић-Шпанац, Светислав Кећа Стефановић, Раде Недељковић (сви проглашени за народне хероје), затим Милоје Симовић, Живадин Несторовић, Немања Марковић, Миодраг Влајић Шука и још шест лица.
За команданта Крагујевачког партизанског одреда постављен је Раја Недељковић, заменика Милоје Симовић, за политкомесара Тоза Драговић (проглашен за народног хероја) кога је касније због обавеза у МК КПЈ заменио Владимир Дедијер. Одред је имао три чете, 15 борбених десетина и бројао је око 200 бораца. Четама је одређен правац дејства и реони деловања.
Поводом 81.годишњице од овог историјски значајног догађаја у Петровој воденици ГО СУБНОР Крагујевац је у сарадњи са органима локалне самоуправе, Народним музејом Крагујевац и МЗ Грошница, организовао скуп подсећања на 12. јул 1941. године. Окупљенима се обратио председник ГО СУБНОР-а Крагујевац, академик пук. Жељко В. Зиројевић и поздрављајући све присутне истакао значај овог догађаја за Крагујевац и Шумадију наглашавајући да је „са овог места Крагујевачки партизански одред кренуо у легенду пут Рудог, где постаје Трећи Крагујевачки батаљон који је у саставу Прве пролетерске НОУ бригаде прошао сва бојишта, Неретву и Сутјеску, прекалио се у борбама на Боровну и из свог састава изнедрио 9 народних хероја Југославије. Устаничке ватре из Петрове воденице, из Грошнице развејале су се широм Шумадије. Најбоља младост бунтовног и слободарског Крагујевца кренула је у борбу за слободу, против највећег зла човечанства – фашизма.“
У склопу обележавања ове годишњице, у просторији где је одржан састанак и донета одлука о дизању устанка, у простору Петрове воденице, промовисана је књига „Палилулске приче“, аутора, новинара, сликара и публицисте Милоша Игњатовића који је у истој на изузетан начин описао догађаје из времена 1941. године, априлски рат, организовање оружане борбе као и бројне детаље везане за Петрову воденицу и доношење одлуке о формирању Крагујевачког партизанског одреда. Посебно се у књизи задржао на ликовима Лазе Маринковића, његове мајке Станике, породице Јагодић, Александра Албета Бечановића, Чеде Јовановића, Љубеза Марића и многих других светлих ликова из насеља Палилуле које је било стециште СКОЈ-а и КПЈ. Заложио се да се прекине ревизија историје о броју стрељаних у Крагујевцу. О књизи је говорио и један од рецензената, професор Зиројевић који је навео да књига представља занимљиво штиво које расветљава детаље наше новије историје и баца светло на заборављене ликове слободара Крагујевца и Шумадије.
Поводом ове годишњице ГО СУБНОР Крагујевац приредио је и изложбу посвећену Крагујевачком партизанском одреду, његовом ратном путу и борцима истог која ће бити од септембра месеца у основним школама.
