После тешких и великих борби српска војска је била у повлачењу. Београд је био у рукама аустроугара и свет се помирио са тим да ће Србија капитулирати. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге па су због тога младићи који су се школовали у Скопљу пре времена унапређени у чин каплара и упућени на фронт ка Колубари и Сувобору. Они су представљали освежење и подигли морал српској војсци а генералу Живојину Мишићу омогућили да из дефанзиве крене у одлучну битку и извојује победу због чега је унапређен у чин војводе.
Поводом боравка и проласка 1300 каплара кроз Крагујевац и даљег одласка према Горњем Милановцу и Ваљеву 18. новембра 1914. године на споменик крајпуташ који је посвећен овим младићима, положени су венци и одата им пошта. Венце су положиле делегације локалне самоуправе, Војске Србије, Удружења потомака старих ратника (1912-1920.год.) „Војвода Радомир Путник“ и ГО СУБНОР Крагујевца.
Овим херојским чином и жртвовањем један број њих је задужио Србију и својим научним деловањем. Некадашњи каплари постали су највећи интелектуалци као инжињери, књижевници, сликари, дипломате, професори, попут Тадије Пејовића, Александра Дерока, Миладина Пећинара… који су пронели славу Србије широм савета.
18.11.2022