У организацији СУБНОР-а Града Врања, као издавача, у препуној великој сали Дома војске у Врању у име издавача присутнима се обратио председник бригадни генерал Зоран Лубура рекавши да је свим члановима Савеза удружења бораца народно ослободилачких ратова Града Врања, веома драго што је нашем удружењу указана част да буде издавач ове вредне књиге. „Државну границу са Албанијом обезбеђивала су три гранична батаљона наше војске. Сви су били непосредно потчињени команди Приштинског корпуса, у саставу треће армије. Када погледате називе караула и видите да су то имена и презимена војника граничара који су ту настрадали раније и карауле по њима добиле имена, доћи ћете до сазнања да тај гранични део наше државе никада није био потпуно миран. Морам рећи да су граничари једна посебна врста људи, бирају се најбољи, најспособнији војници прве категорије. На караули се војници врло брзо сједине и функционишу као једна породица. Драгутин Димчевски је овом књигом отргао од заборава део наше историје и подигао својеврсан споменик тим људима и догађајима“ истакао је генерал Лубура, осврнувши се и на конкретне догађаје у пограничном подручју ка Албанији у време НАТО агресије.

Рецензент књиге, генерал-мајор Митар ковач казао је да је књига сведочанство о неким тешким данима борбе Србије за слободу. “У њој се налазе аутентична сведочанства о борбама и страдању наших војника, подофицира и официра на Кошарама. Како сам се доста бавио писаном речи, охрабривао сам Димчевског да напише књигу о борбама на Кошарама и да су његове бележнице драгоценост која се мора учинити доступном јавности. Као  што је био посвећен задацима у Војсци, веома се одговорно понео и према писању и успешно привео крају рад на овој књизи и није му било потребно пуно помагати“, рекао је генерал Ковач.

Саша Радојевић, заставник и саборац Димчевског на Кошарама, као заменик командира на тој караули, рекао је да му је то било прво радно место после завршене средње војне школе. „Имао сам тада 19 година. О потпуковнику Драгутину Димчевском, аутору ове књиге, могу само да кажем једну реченицу – о великим људима говоре њихова дела. А његово дело  је успешна одбрана државне границе и територијалног суверенитета Србије, чиме се данас сви поносимо. Тог 9. априла, када је почео копнени напад у реону карауле Кошаре, ја нисам могао да верујем када сам га видео на караули, да је стигао за само један сат до места на коме сам се налазио са двадесетак војника у заседи. Верујте нема другог команданта који је свих 67 дана провео са својим војницима делећи њихову судбину. Задужио је пре свега нас, као његову децу како га сви гледамо, али је задужио и читаву Србију. Пошто сам био сведок настајања ове књиге, могу да кажем да је она његова победа у миру. Као што је побеђивао у рату сада је овом књигом извојевао победу у миру“, рекао је Радојевић.

Аутор Драгутин Димчевски је, у препуној сали Дома војске, казао да је књига заснована на изводима из његове радне бележнице и да се заснива на догађајима прибележеним 1998. и 1999, не само онима које је он лично доживео, већ и на сећањима бораца, војника и старешина, на документима 53. граничног батаљона којим је командовао, као и на сведочанствима из књиге Јунаци отаџбине. „Ова моја књига представља спомен-обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време највећих напада током НАТО агресије“, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек који има статус српског хероја са Кошара. Димчевски је, подсећања ради, у време НАТО агресије био заменик команданта 53. граничног батаљона, те учесник битке на Кошарама где је 1999. заустављена копнена агресија на СРЈ из правца Албаније, а где је провео 67 дана у рову заједно са својим војницима. Медијатор разговора био је архивиста Мирољуб Миша Стојчић. У пратећем делу програма наступиле су Велина Стаменковић, кристина Стошић и Ивана Станковић. Вредно је напоменути да је у препуној сали дома Војске у Врању било и пет генерала и да је СУБНОР Града Врања био организатор целокупне промоције.

Врање, 15.11.2022.