Маутхаузен

Маутхаузен

ЗЛО НЕ СМЕ ДА СЕ ПОНОВИ

Делегација Србије присуствовала је у Аустрији церемонији обележавања 74. годишњице ослобођења некадашњег злогласног логора смрти у Маутхаузену.

Комеморативна свечаност почела је код спомен-плоче Србима страдалим у логорима Маутхаузена и споменика Југословенима палим у Другом светском рату.

У оквиру логорског комплекса, код централног споменика на Апел плацу, потом је одржана и заједничка комеморација, којој је присуствовало неколико хиљада људи из целог света. Свечаност је почела читањем „Заклетве Маутхаузен” на више језика, а један њен део је прочитан и на српском.

„У Маутхаузену су били заточени, поред антифашиста из 18 земаља из поробљене Европе, и Јевреји, али и Срби. Њих готово 25.000. То место на обали Дунава је за нас Србе, као и за друге народе, највеће мучилиште и губилиште, права масовна гробница. По начину убијања и броју убијених заточеника, Маутхаузен је постао фабрика смрти. И данас, 74 године после победе над нацизмом, фашистичку идеологију препознајемо и одлучно се супротстављамо њеном повампирењу. Не смемо дозволити да се зло које се овде догађало било где више понови“ – казао је Ненад Нерић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Да је злогласни логор у Горњој Аустрији био биолошко чистилиште, потврдио је и Милош Бајић, први потомак преживелог заточеника.

„Нацисти су себи дали за право да пресуђују људима у том чистилишту. Говорили су да је немачки народ изнад свих и свега, док су према осталима били равнодушни. Зато је слободарска Европа данас овде да свет још једном подсети на недела која су учињена“ – истакао је Бајић.

Маутхаузен је познат као један од најозлоглашенијих нацистичких логора. Сејао је смрт у Првом светском рату, после и у Другом. Успостављен је 1914, поново активиран 1938. године, а ослобођен 5. маја 1945. године када су америчке снаге ослободиле затворенике.

Маутхаузен се састојао од главног и 48 споредних логора. Током владавине Трећег рајха овде је у притвору држано око 200.000 људи, од којих је половина убијена или је умрла услед тешких услова. Међу страдалницима је било више од 40 различитих националности.

У делегацији из Републике Србије налазили су се и представници СУБНОР-а, заменик председника Видосав Ковачевић и члан Председништва Ратко Слијепчевић.