ЛАЖНИ МЕСИЈА СА ДРЖАВНИХ ЈАСАЛА
Глумац и режисер Радош Бајић, аматер у области историјских наука, недавно је објавио, наравно у „Блицу“, да је сценарио „Равна Гора“, његов докторат који је уз општу подршку одбранио у Институту за савремену историју Србије, на жалост ове науке, обичној идеолошкој експозитури СПО. Честитамо новом „доктору“ који је једини, колико је познато до сада, за сваку страну докторске дисертације добио печат Института којим се потврђује да је то права и једина истина и да не може бити другачије. Вероватно ће Бајић ући у Гинисову књигу изузетности, јер је то једини такав докторат до сада познат у свету. За размишљање је како се човек који је у извршавању преузетог „месијанског задатка“ у великом личном и породичном интересу понаша и нашта је све спреман да би „просветлио народ Србије“. Самозвани „горостас истине“ по ономе што је наумио да уради и како ради на скидању мрака у коме је Србија већ седамдесет и више година јесте за размишљање. Може ли човек толико да се изгуби у себи и о себи размишљајући о намери и значају учињеног.
Злоупотреба моћи
Понет агресивношћу потомака колаборације и поштовалаца фашистичке прошлости у Србији, његовом самознаном националном доприносу квислинга и колаборације вероватно у очувању фашистичке окупације, уз помоћ досадашње власти и лица чије је постојање и трајање у злоупотреби моћи коју имају послушници, Бајић је доживео месијску светлост и ставио тачку на историјску истину Србије. Једини проблем је овај неуки народ који није спреман да прихвати „истину“ коју је Бајић унапред добио, наплатио од грађана Србије помоћу Тијанићевог РТС и других ментора. Њега у његовој понетости не занима ни Одлука Уставног суда Србије да четници нису учесници антифашистичког покрета,заправо да нису били припадници антифашистичке коалиције, већ да су били учесници рата, али на другој страни – окупаторској. Можда Бајић као „неоспорени“ у себи познавалац ратне историје 1941-1945.г. не мора ни да разуме ту финесу, а уосталом Уставни суд је требало да се мери према њему, а не да се он оптерећује тамо неким његовим одлукама. Бајић вероватно мисли да су он и његови још у политичкој моћи и да се од других очекује само да аплаудирају новом месији који је донео истину и просвећеност грбавом и непросвећеном народу.
Нека се тај нови месија склони са државних јасала РТС, нека изађе на слободно уметничко тржиште и на њему докаже себе као српског избавитеља, ненадмашног мислиоца и проналазача вечне истине. То је једини начин да се униште неверници и од њих ослободи Србија а њен самопроизведени научни горостас Бајић од самог себе умишљен и признат остави на миру. Бахатошћу Тијанића и Тијанићевог клана, РТС је постао анахрона кућа у којој је природно да се народним парама финансира овакав самоуверени аматеризам.
Пре око четрдесетак година појавила се „зелена књижица“ тагафија у којој је њен стваралац обавестио свет да је нашао дефинитивни одговор на оно што га мучи већ хиљадама година. За то време свет није могао да нађе одговор шта је држава и многа друга питања која га историјски оптерећују. „Дефинитиван одговор се за све несазнано и дилеме налазе у овој зеленој књижици, коју вам дајем на знање, коришћење и разумевање“. Отприлике тако гласи порука аутора.
Аматер у акцији
Тако аматер Бајић са месијанском оптерећеношћу прави први корак нашег (српског) отрежњења и окреће другу страну наше историје, „јер ми 70 година живимо у лажи“. Србију је тако својим докторатом ослободио магле и лажи, али је зато казнио друге народе бивше Југославије, јер Равногорски покрет и његови четници, то и неписмени знају, да није српски већ југословенски покрет. Надамо се да ће и они „усхићено“ схватити Бајићеву истину.
Ради личног отрежњења Радош тражи од грађана Србије „да се окрену богу, крсној слави и сопственом народу“. Подели умни Бајић грађане Србије, избриса атеисте и оне који немају крсну славу, вероватно сматрајући да њима није ни место у Србији, стварајући тако „српског иберменша“, немачког је свет добро по злу запамтио.
Тако је Бајић и они иза и око њега „са истином и правдом сагледао нашу историјску истину“. Његов гласоговорник глумац (Глоговац) „ће мит о Дражи који је толико снажан у српском народу (вероватно га неће заборавити, ни бројни Вранићи, нити муслимани и несрби Југосалвије – аутор) потпуно оживети и имаће своје значајно место у историји“. Не споримо да ће имати место у ратној историји Југославије, али не Бајићево и његове камариле.
Народе српски, мирно спавај добио си „зелену књижицу“. Одмори се једном и буди спокојан, Бајић се и „лично жртвовао“ а много и ућарио решаваући све твоје историјске дилеме, проблеме и бриге које су те годинама оптерећивале „шта се заправо десило“.
„Мени је дата велика шанса“ каже Бајић. Питамо од кога је добио шансу и задатак, од провиђења или људког бића? Од нематеријалог или Тијанића и неког моћнијег, јер је патетички обнародовао да подноси „сопствену жртву“, вероватно на олатар своје четничке отаџбине.
„Слободни“ медији
Очекујемо да ће се његови медији РТС, (лист „Политика“ што је постало стварно неукусно за ту кућу у пласирању Бајића, „Блиц“ шта се друго може и очекивати и других), окомити убиственом ватром на СУБНОР и НОП зато што су његови припадници ослободили земљу од фашистичког окупатора, квислинга и колаборације, и што их је у тој борби изгинуло „само“ 305 хиљада у Југославији и да је штета што нису сви за четири године рата изгинули без обзира на који начин (обешени, угушени у душегупкама, стрељани или погинули), јер тада Бајић и његови не би имали никакве проблеме. Овако се задовољавају блаћењем антифашистичког народноослободилачког покрета, медијским гушењем СУБНОР-а и обарањем његовог сајта.
Разумемо „слободна и независна“ средства информисања што неће смети, а нити желети да ово реаговање забележе. Разумемо и зависност, послушност и преузету обавезу одређених посленика Института за историју, али је ово ипак брука за Институт као научну установу.
Не знамо стварно шта да мислимо о нарцисоидности националног „хероја и месије“ у лику Бајића, да није тужно, било би смешно и бесмислено.
Информативна служба СУБНОР-а