Немачки фашисти потпомогнути домаћим издајницима (љотићевцима, недићевцима и четницима) не могавши да зауставе вал народног устанка и партизанску борбу, одлучили су да се са слободарима, антифашистима и патриотама, сурово обрачунају тих мартовских дана 1942. године. На Метином брду о коме је у историји мало записано, био је јединствени логор који је био затвор и мучилиште за целу Шумадију и Поморавље. Затварани су најбољи синови и кћери нашега народа а затим одвођени или на губилиште или на логоре на Бањици у Немачку и Норвешку. Прва стрељања отпочела су 22. фебруара 1942. године када су стрељани чланови КПЈ Богољуб Крговић, Живко Лазаревић, Душан Луковић, Данило Ристић и други. Најмасовније стрељање извршено је 2. марта када су на губилишта изведена 62 родољуба од којих је најстарији имао 47 година а најмлађи 17.
Пред само стрељање на немачки митраљез скочио је студент шумарског факултета Драгослав Банић, скојевац, родом из Наталинаца (код Тополе), иначе близак са Миланом Благојевићем – Шпанцем од кога је примао директиве и партијске задатке. Чин Банића је изазвао пометњу код фашиста а затвореници припремљени за стрељање, кренули су у бекство, тако да је њих пет успело да побегне са губилишта. Драгослав Банић је погинуо смрћу хероја.
Поводом 81.годишњице од стрељања, на Спомен обележје „Талац“ положени су венци и одата пошта стрељаним родољубима. Венце су положиле делегације Војске Србије, Скупштине града Крагујевца, СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, Раче и Тополе и чланови породица стрељаних. Рецитал посвећен овом догађају извели су ученици Основне школе „Вук Караџић“ уз интонирање химне Боже правде.
Обраћајући се у име СУБНОР-а, председник Градског одбора Крагујевца и Шумадије, академик,пук Жељко В. Зиројевић између осталог је рекао: „Данас се клањамо сенима најбољих кћери и синова Шумадије и Поморавља, који су своје животе положили за нашу слободу, њену част и достојанство да би ми живели и трајали. Сви агресори од Косовске и Маричке битке, преко Мишара, Цера, Колубаре, Мојковца, Кадињаче, Игмана, Козаре, Неретве, Сутјеске, Сремског фронта, преко Ђарaвице, Кошара, Jуничких планина, заборавили су да „Ми нисмо од јуче, има нас данас, биће нас за сутра…“
Захвалница је уручена Команди гарнизона Крагујевац за досадашњу сарадњу.
СУБНОР Крагујевца после вишедеценијског истраживања, припрема ново (треће) издање књиге „Март 1942. године, стрељање антифашиста Метино брдо-Медна, као и израду спомен плоче са именима свих стрељаних на овом месту.
