Чланови СУБНОР Србије из Чачка, Пожеге, Севојна, Ужица и Драгачева, њих 40, учествовали су на свечаности обележавања 83.ће годишњице Битке на Сутјесци на Тјентишту 14.06.2026.године. По предвиђеном програму и протоколу организатора најпре су положени цвеће и венце на спомен-плочу и костурницу у коју су похрањени посмртни остаци 3301 борца палог у овој битци.
Потом је делегација СУБНОР-а Србије у простору музеја, учествовала у предвиђеном програму. По интонирању химни Републике Српске и Републике Србије присутнима се обратио представник борачке организације из Црне Горе а затим је реч добио Боле Лукић као представник СУБНОР Србије. Обраћање Болета Лукића преносимо у целости:
„Долазим са групом „Гребића“ из Чачка,“Ера“ из Ужица, Севојна и Пожеге и Драгачеваца и преносим срдачне поздраве бораца и поштовалаца хероја са Сутјеске и њиховог историјског подухвата, а све у име СУБНОР-а Србије.
Окупили смо се на овом светом месту, да као и сваке године одамо дужну пошту борцима славних партизанских јединица који су успели да се уз не мале жртве, супроставе, по први пут у том рату, фронталним дејствима против готово шестоструко, по броју ангажованих војника, јачем непријатељу, да пробију вишеструке обруче, да надчовечанском вољом савладају глад, неповољан терен, специјализоване непријатељске снаге обучене за брдске услове ратовања и извуку се преко Зеленгоре у Источну Босну. У гротлу реке Сутјеске нашле су и 1.и 2.пролетерска дивизија, 3.ударна црногорска и 7.банијска дивизија, централна болница са преко 3.000 рањеника и 1.000 оболелих од тифуса, британска војна мисија и Врховни штаб са врховним командантом Јосипом Брозом Титом, укупно око 22.000 бораца.
Припремајући се за ову операцију чишћења балконског простора од снага отпора фашистичким силама, проценивши да ће савезници после успеха у Африци отворити други фронт на Балкану, Немачка команда је ангажовала 120.000 врхунски обучених и ратом прекаљених војника, сврстаних у осам дивизија,три пука и једну комплетну бригаду. Осим немачких јединица, ангажоване су три италијанске дивизије, домобрански здруг и два бугарска пука уз подршку 300 авиона разних типова, све то под командом генерал-пуковника Александера Лера и тактичког команданта генерала Рудолфа Литерса.
Немци су ову операцију назвали „ШВАРЦ“ (црно) за разлику од претходне на Неретви „ВАЈС“ (бело) и предвидели њену реализацију у две фазе. У 1.фази требало је разоружати и интернирати четнике ослоњене на италијанске снаге а у 2.ој концентрично наступати и уништити снаге НОВЈ.
15.маја 1943.године отпочела је Битка на Сутјесци и трајала је до 15.јуна. У том распону водиле су се жестоке борбе на простору око Фоче, Мојковца, Бродарева, у Гатачком пољу, на легендарном Вучеву, на Биочу и пивском кањону, али тежишна и одлучујућа дејства вођена су у долини реке Сутјеске, на овом простору Тјентишта, Љубином гробу, крвавом Кошуру, Вучеву Барама, Лучким колибама,Поповом мосту, Милинкладама, Сухој, Маглићу, Волујаку, све местима у долини реке Сутјеске по чему је ова фаза операције „ШВАРЦ“ добила назив Битка на Сутјесци. После вишедневних борби 14.јуна све бригаде 1. 2. и 7.дивизије НОВЈ заједно са Врховним штабом и делом рањеника, су се пробиле из обруча преко Зеленгоре. На жалост такву судбину није доживела 3.ударна дивизија Саве Ковачевића са главнином централне болнице која је налетела на нови немачки обруч у долини Сутјеске где је на бојишту остало 214 мртвих партизана. А 13-ог јуна, у једном од бројних пробоја код села Крекова, погинуо је легендарни командант Сава, док се дивизија и део рањеника прикључила осталим јединицама на Зеленгори.
Битка на Сутјесци је једна од највећих војних операција НОВЈ у целом ослободилачком рату и то:
– по броју жртава од преко 7.000 бораца палих у борби али и од болести и убајања рањеника који нису могли усправно да ходају од стране Немаца и осталих учесника у овој битци,
-по фронталном начину ратовања који до тада није био својствен партизанским јединицама,
-по испољеном невиђеном моралу пролетера у извршавању задатака до последњег борца на положају уз поруке да се рачуна са њима као да су у пуном саставу.
Битка на Сутјесци и операција „ШВАРЦ“ се сматра прекретницом у НОР-у у Југославији.Само неколико месеци касније, све западне силе су почеле да уздижу НОП све до Техеранске конфернције када је признат као једини легитимни антифашистички покрет у Југославији. Иако су ангажоване партизанске снаге из свог састава изгубиле од 32% до 52% својих бораца, да су на ратишту остали бројни истакнути команданти, револуционари, песници и већници АВНОЈ-а, притиснути великим непријатељским снагама на неприступачном терену, без довољно хране, победа над свим тим недаћама донела је славу Сутјеске у свим деловима Југославије јер су у тој епопеји животе дали борци из свих крајева Југославије.
Због тога се ми чланови СУБНОР-а Србије, а видим и друга борачка удружења, са дужним и вечитим пијететом односимо према херојским жртвама које су пале у овој славној епопеји. Њихов подвиг се граничи са немогућом мисијом али то су били пролетери, борци без мане и страха, убеђени у исправност и праведност својих циљева у борби за слободу и победу над фашизмом. За њих у остварењу тих циљева није било препрека по цену својих живота. Зато ће Сутјеска живети у нашим срцима докле год се чује њен хук који неда да се заборави јунаштво и херојство НОВЈ, али и велике жртве које су дате за победу над фашизмом.
На крају желим да кажем и следеће.
Мој стриц Милисав-Миса Лукић, борац и политком у чачанском батаљону званог „Гребићи“ 2.пролетерске, учесник је ове незаборавне битке са својом јединицом, коју је описао у ратном дневнику. На стрица сам бескрајно поносан. Сада има 104 године и шаље своје поздраве свима на овом скупу са поруком да се Сутјеска не сме никада заборавити.
Поред тога, мене за ово месту вежу успомене из војничког живота јер сам у овој Долини хероја код монументалног споменика вајара Миодрага Живковића, положио свечану обавезу или заклетву као питомац 46.класе ШРО из Билеће. Још увек ми одзвањају речи те обавезе „… да ћу бранити слободу и част своје домовине не жалећи да у тој борби дам и свој живот“
Нека вечно живи сећање на славну борбу и победу партизанских једница у Битци на Сутјесци као и антифашистичка борба која на жалост још није окончана“.
Говор је два пута прекидао аплауз присутних, а по завршетку је тражен и дат представницима других борачких друштава. Говорили су још представник бораца Републике Српске и министар за енергетику у Влади Републике Српске Ђокић. Између наведених говорника, извођене су рецитаторске и певачке нумере домаћина. Свечаност је завршена наступом пионирског фолклрног друштва.
По завршетку овог дела програма, уприличен је заједнички ручак, војнички пасуљ. У повратку у Устипрачи положили смо венац погинулим борцима у ратовима деведесетих родом из Пожеге.
Учесници овог путовања су врло задовољни целим догађајем и напомињу да би требало да буде још масовнији.
Боле Лукић, СУБНОР Града Чачка