САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816403Укупно посета:
  • 2553709Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ПОСТАЈЕ  НОРМАЛНО  ОНО  ШТО  ЈЕ  НЕЗАМИСЛИВО

Пише: проф.др Миодраг Зечевић

Миодраг Зечевић

Проблем је како схватити агресију и превазићи њене последице. Агресија је извршена формално на СРЈ, која и није била држава, а Црна Гора у њеном саставу располућена у односу и према Агресији и према Србији и према СРЈ. Глобализација у зениту, моћ САД и НАТО-а ничим ограничена, неконтролисана, цео свет је на њеном „тренингу“, унапред је све легализовано. Однос  Србије према реалности Агресије није  проучен. Шта се све ваљало иза брда, зна веома мали број актера. Целину мислим нико, архиви дуго неће бити отворени.

Пуно непознаница. Да ли је Агресија стратегијски предвиђена, очекивана или била изненађење за  СРЈ. Да ли је она била подцењена и несхваћена као реалност. Да ли су надања помоћи других била нестварна и прецењена  моћ међународног права. Да ли смо и колико  били реални у схватању наше ситуације и моћи да се одупремо и издржимо.  То су само нека питања која чекају одговор,  она нису битна за данашњи моменат.

НИЈЕ СПОРНО ДА СУ НАС РУШИЛИ

Шта није спорно. Није спорно како ће историја оценити Агресију НАТО-а на СРЈ. Није спорна њена супротност међународном праву и да је извршен геноцид и према народу и држави. Није спорна подршка ДОС-а Агресији и њеног политичког и свеколиког ангажовања на страни Агресије. Није спорна улога противника политичког режима који су прошли „тренинг“ служби НАТО-а и тзв. међународних „хуманитарних“ организација. Није спорно да је НАТО разрушио привреду, инфраструктуру и дугорочну развојну могућност Србије као државе а касетним бомбама и уранијумом озрачио народ и тло Србије. Није спорно да је данас однос НАТО-а и његових водећих држава,  не само маћехински, већ окупаторски и осветнички. Нису им потребни ни Србија као држава, нити српски народ, већ само  територија. Није спорно да смо политички и друштвено окупирани а економски зависни од финансијских међународних институција и да нисмо способни да се сами својим потенцијалима  опоравимо, тако се бар и понашамо. Нијер спорно да Хашки суд није суд, већ политичка експозитура НАТО-а који суди држави Србији и Србима.

ЖИВИМО ПОД ПРИТИСКОМ И УЦЕНАМА

Шта је наша политичка стварност. Поделе јавно или нејавно остале исте, престројавање идејно и политички недефинисано. Партије национално нејединствене, окренуте својим страначким интересима, без већег интереса за државне и националне потребе, осим за власт. За сада имамо неких неуверљивих незнака промена. Политичке партије немају јасан став о изласку из кризе, изузев општих прича, нити изграђен  јави однос према Агресији.

Национални корпус је разједињен, негује се та разједињеност. Подршка окупатора и агресора  сматра се нормалним чином, а сарадња за националну обавезу и нормалним.Живимо под притиском и уценама.  Ствара се национална свест да је све боље од  поседовања патриотских осећања. Разара се национална кохезија и осећај националне историјске припадности Србији.   

Окупирано је Косово и Метохија. Интереси Србије формално заштићени Резолуцијом Савета безбедности 1244. Прогнано неалбанско становништво са Косова и Метохије енклавно још делимично задржано. У Србији створена снажна пронатовска структура која је дуго владала и још реално влада. Са НАТО-ом као министар Вук Драшковић потписао докуменат који је неупоредиво неповољнији од оног Протокола који је 25.марта 1941. године потписала Краљевина Југославија о приступању фашистичком Тројном пакту. Разбијена је Савезна Република Југославија, а Србија је стављена под апсолутну зависност и контролу од НАТО-а и САД, наводно од Европске уније.

Период у Србији после 2000.године био је стабилизовање Агресије и њених резултата. Промена односа снага у свету која је наступајућа, данашњој опцији власти у Србији, даје извесније шансе, али ширег маневарског простора нема, јер је предходна власт свесно искључила Уједињене нације и Савет безбедности, где смо једино могли да очекујемо подршку. Европа не отвара  простор Србији.

БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ ОСТАЛО ОТВОРЕНО

Балканско питање је остало отворено, многи проблеми су само привремено решени а оспорено све оно што је постојало.  Србија је и у том проблему. Све у свему, Запад је свесно деведесетих дестабилизовао и  отворио питање Балкана. Тешко је рећи да је излаз у постојећем и да је предвидив. Све варијанте су у игри.

Послеоктобарска власт избегавала је расправу о Агресији. Разлог је био у њеној политичкој и идеолошкој структури. Отварајући ово питање, морала би да преиспита своје понашање везано за Агресију. Излаз је тражила у општој српској историјској рехабилитацији колаборације са окупатором и агресором и у деградирању националне свести,  интереса и осећаја  патриотизма и то претварање у општи друштвени тренд. Тада нема расправе о локаторима,“тренинзима грађана“ у режији „носилаца НАТО демократије“, учешће на страни Агресије од политичке подршке до учешћа у оперативно-техничким службама и активностима снага агресора. У процесу опште историјске рехабилитације анационалног понашања према националном интересу и легализоване личне необавезе према држави, решавали су  и своју одговорност за понашање пре, за време и после НАТО – агресије.

СВЕСНО ПРИЗНАВАЊЕ КОЛАБОРАЦИЈЕ

Ако се национално рехабилитује колаборација са фашистичким окупаторима 1941-1945. и агресорима из 1999.године, онда су промењене националне вредности. Ненормално постаје нормално а нормално национално понашање ненормално. Били ми свесни или не овог покушаја прекомпоновања националног историјског фундуса, он је битан за савремено решавање изласка из  кризе – не пере се само биогафија – већ се мења друштвена свест, јер постаје нормално оно што је некада било незамисливо – то је проблем историјског опстанка малих народа у ери глобализације.

Како изаћи из последица агресије, данас је најтеже и најважније питање Србије.Савремена власт је нејаки Урош у односу на проблеме које је наследила. Потребе, захтеви и обавезе су се мултиплициране.

Мислим да у тражењу излаза заслужује подршку савремена оријентација, па и када се може критиковати, јер супротно знамо шта је и како ће се завршити. Нема још организованих друштвених снага које би то носиле. Треба схватити да је земља разорена корупцијом и криминалом, а народ морално дестабилизован и да то онемогућује да се лако изађе из зачараног круга у који је Србија  намерно доведена. Питање је колико власт има кохезиону снагу да изнађе излаз из створеног стања и колико су јаке снаге да је у томе зауставе, јер има много удружених који спречавају и затварају излаз.

Критика је најчешће помоћ, али није излаз без хомогенизације напора. Шта ми као организације можемо да учинимо на међународном и на националном плану. Прво да се одбрани права историјска оцена о Агресији, да се очува историјски однос и национална свест о примарности националног интереса, да се друштвено рехабилитују браниоци од Агресије, да се  поштује народни допринос отпору агресији и гаји осуда подршке  учињене агресорима, и боримо се упорно за поштовање међународног права. За сада пуно посла и обавеза и за нас.

Лично не сумњам у намере власти али имам примедбе на приоритете и хитност којом се спроводе одређене намере. То нису питања за која постоји датум „Де“. Она су ствар дуготрајног и мучног договора и преговора после кога нема повратка а историјска национална одговорност је огромна. Датуми су  велики ризик. Неповратних искустава у светју има много. Крим је историјски свеж.

Србија мора да иде у правцу којим иде, стварања правне државе. Народи се морају умирити и усагласти интересе на Балкану. Нећемо нестати као народ и земља ако у јуну и не добијемо оно што са правом очекујемо. Учињено је више од оног што се могло и требало. То је онда хир обесних,  продужетак Агресије и освета за слободарство према народу Србије и држави Србији. Били смо и у тежим ситуацијама. Овом народу не треба много да би се уздигао и наставио достојанствени живот каквим је историјски живео, само у њега треба веровати и код њега стећи поверење.

(Овај текст је саставни део дебате одржане у Београду, у Сава центру, одржане 23. марта, поводом четрнаест година агресије земаља НАТО на нашу државу и народ)

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на НATO агресија

  • K-Taylor каже:

    U delu Sprske javnosti se tvrdi da nam nije bio potreban 27. Mart 1941 . godine , da je Trojni pakt bio povoljan po Srbiju I ako nemacka kamcelarka tvrdi da je Nemacka vecno kriva, da se sa tim suocava I da nista ne krije, ali nekima to nije vazno. Ustanak nije trebalo dizati, vec cekati da nas drugi oslobadjaju, samo da nisu Rusi. S toga ne cudi da se deo te javnosti identifikuje sa NATO agresorom.
    Za civilizovane narode odbrana zemlje je “noble cause”. Francuska za svoje poginule vojnike kaze da su pali na ‘polju casti’. Amerikanci za generaciju koja je krvarila tokom II svetskog rata na ratistima Evrope I Pacifika tvrde da je “greatest generation ever”. Mi o sestoj Lickoj I o prekodrinskim divizijama govorimo pezorativno. Takvo gledanje se prenelo I na sadasnja zbivanja.
    Tokom bombardovanja Srbije tri meseca sam demonstrirala ispred Whitehall. Na kaputu sam usila veliku zutu jevrejsku zvezdu I ispisala poruku ‘ja sam Srbin’. Osim radoznalih pogleda, to mi je I bio cilj, nisam dozivela nista neprijatno u Londonu. Odmah po prekidu bombardovanja dosla sam u Beograd I Posla na miting koji se odrzavao ispred Doma sindikata. Ponela sam transparent “Srbi opet zrtve”. Uz put me je napao zadrigli americki obozavalac sa Bejzbol kapom na glavi. Bio je besan sto idem na miting. Spasao me je dezurni milicioner, a napadac je “junacki” pobegao.

  • pedjaza каже:

    Bombardovanje naše zemlje je trajalo 78 dana, ali se NATO agresija ni do danas nije završena. Istina, ona nije oružana, ali je medijska i politička. Istorija naših naroda je prepuna bolnih iskustava, ali gotovo da nikada agonija nije trajala ovoliko dugo. Značaj SUBNOR-a u podsećanju na aktuelnu situaciju, po ovom pitanju, je nemerljiv i nadam se da će uticati da se i druge organizacije i pojedinci aktiviraju po tom pitanju.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро
06:2418:38 CEST
ПетСубНед
min 5°C
21/7°C
26/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.