САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816405Укупно посета:
  • 2553711Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

БАСТИОН СЛОБОДАРСТВА И ТРАДИЦИЈЕ

Пригодним скупом бораца источне и југоисточне Србије у Неготину је обележена 75.годишњица устанка против фашистичког окупатора и Дан формирања Крајинског партизанског одреда.

Венце и цвеће на спомен обележје борцима НОР-а и бораца ратова од 1991. до 1999.године положиле су делeгације СУБНОР-а из Пирота, Сокобање, Књажевца, Зајечара, Бољевца, Бора, Цивилних и војних инвалида рата, Организације резервних војних старешина општине Неготин, делегације Антифашистчког савеза Бугарске из Видина и Општинског одбора БАС-а Брегово, представници породице бораца палих у борбама против НАТО агресије 1999. године. Делегација СУБНОР-а Неготин положила је венце и цвеће на легендарној Алији надомак крајинског села Рогљево, месту формирања Крајинског партизанског одреда.

Честитку Општинском одбору је телеграм послао председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић: „ Уважени борци, драги другарице и другови, честитам вам  велики празник оснивања Крајинског партизанског одреда. Тај светли дан историје нашег народа обележава и 75.годишњицу почетка антифашистичке борбе и потом победе која је доказала да је Србија, у свим временима међу часним, дорпиенела заједничкој победи над нацизмом. Уважени Крајинци, уверени смо и знамо да ће и ваша организација наставити у духу који је одувек красио Крајину и Источну Србију као бастион слободарства и чувања традиције којом се Србија  увек и с разлогом поносила.“

Од легендарног Хајдук Вељка до ових дана Крајина је вазда, раме уз раме, била са целом Србијом.Узори су били јунаци са Цера, Легета, Солунског фронта, надојени слободарском идејом Крјинци су и 1941. године стали на браник отаџбине. Најодважније су повели Бранко Перић командант, Љуба Нешић, политички комесар – нагласио је Драгољуб Филиповић председник СУБНОР-а Неготин говорећи о месту и улози Крајинског партизанског одреда у НОБ-у. Одред се сврстао у групу од 20 партизанских одреда формираних у Србији од јула до краја августа 1941. Борци за слободу брзо су се трансформисали у градитеље – градили су Нови Београд, пругу Шамац- Сарајево, Брачко-Бановићи, аутопут Братство и јединство и тако редом.

Осврћући се на савремене ревизије историје Филиповић је истакао да се актери тих тенденција својим антиантифашистичким и антицивилизацијским поступцима сврставају у инструменте којима се учвршећује ревизионистичка слика фалсификоване блиске прошлости. Упориште за овакве активности налазе тамо где не би требало- у судским пресудама за рехабилитацију оних који су пре седамдесет  година осуђени за злочине против сопственог народа.

Присутнима су се обратили и представници борачких организација из Сремске Митровице и суседне Бугарске. Пригодне стихове говорили су Лидија Милосављевић, Боривоје Савићи Драгољуб Филиповић.

Годишњица формирања одреда била је и прилика да се појединцима и привредним субјектима општине Неготин и шире уруче признања. Признање „Почасни борац“ ове године уручено је Илији Соколовићу, ком је припала и Повеље Крајински партизански одред, највише признање неготинског СУБНОР-а.

Повеља Крајинског партизанског одреда је припала и ЈКП „Бадњево“, месним заједницама Слатина, Мокрање и Јабуковац, Републичком одбору СУБНОР-а, Клубу генерала и адмирала Србије и Ловачком удружењу „Хајдук Вељко“ Неготин, као и Владети Атанацковићу, Браниславу Междиновићу, Лубинки Станчуловић, Драгољубу Патрујкићу и Љубомиру Комарчевићу.

Уручене су и медаље најбољима у спортским надметањима у пикаду, код мушкараца и жена и шаху у мушкој конкуренцији. Прелазни пехар ове године припао је екипи СУБНОР-а Неготин.

У оквиру обележавања 75. годишњице Крајинског партизанског одреда гости су посетили барутану Хајдук Вељка Петровића, родну кућу родоначелника српске световне и духовне хорске музике Стевана Стојановића Мокрањца, Лапидаријум и гроб Хајдук Вељка.

Print Friendly, PDF & Email

Једно реаговање на Неготин

  • pedjaza каже:

    Krajinski narodnooslobodilački partizanski odred formiran je 1. avgusta 1941. godine na ataru Žuljevac kod Metriša, južno od Negotina, jačine 15 boraca, sa 2 puške, 3 pištolja i 5 bombi.
    Noću 16/17. avgusta 1941. razoružao je žandarmerijske posade na železničkim stanicama Rajac, Tamnič i Brusnik i zaplenio 12 pušaka i oko 500 metaka. Noću 21/22. avgusta napao je sresko mesto Salaš i stvorio slobodnu teritoriju koja se širila od Salaša prema Negotinu i Zaječaru. Nakon što je ojačao na 158 boraca, odred je 22. septembra razbio Krajinsko-homoljsko-porečki četnički odred u selu Crnajki. Združeni odred četnika i žandarma napao ga je 29. septembra na istočnim padinama Deli Jovana i razbio kod sela Sikola. Oko 500 nemačkih vojnika i četnički Krajinski i Timočki odred okružili su ga i gotovo uništili 5. oktobra u rejonu Lija Glava na južnim padinama Deli Jovana. Nakon toga je preostala samo grupica od 6 ljudi. Većinu zarobljenih partizana Nemci su povešali u Boru.
    Leti 1942. godine, Okružni komitet KPJ za Zaječar je od preživelih boraca i delova Timočkog partizanskog odreda formirao novi Krajinski odred sa 40 ljudi, koji je dejstvovao na području od sela Rgotine do Donjeg Milanovca. Često je vodio borbe sa četnicima i žandarmima u rejonu Majdanpeka i Borskog rudnika. Grupa boraca odreda je 5. februara 1943. upala u Bor i zapalila nemačke magacine tečnog goriva. Odred je 15. juna 1943. ušao u sastav Timočkog partizanskog bataljona, koji je kasnije prerastao u Zaječarski partizanski odred „Milenko Brković Crni“, koji je 11. marta 1944. godine preimenovan u Devetu srpsku brigadu NOVJ.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро
06:2418:38 CEST
ПетСубНед
min 4°C
20/7°C
26/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.