НЕКИ БИ ПРЕ СРУШИЛИ СПОМЕНИК АНТИФАШИСТИ, НЕГО ДА СЕ ЊИМЕ ПОНОСЕ

Да „борбена клима“ влада међу становницима Ваљева уверили смо се по доласку у овај град. Тада смо у разговору са грађанима схватили да се деле на оне који ће се до краја борити да подигнуте песнице овог јунака красе Ваљево и сећају на жртву коју је починио Стеван Филиповић. И на оне који би све дали да се споменик уништи, заувек склони одатле, јер како кажу „његов лик и дело нису за величање“ .

Споменик Стевану Филиповићу који, према речима многих, представља симбол Ваљева, оскрнављен је графитима погрдног значења. Овај, за многе, вандалски чин изазвао је бес међу грађанима. Екипа Телеграфа посетила је Ваљево и сазнала да су грађани заправо подељени на оне „за“ и „против“ овог споменика – на четнике и партизане.

На брду Видрак са ког се простире поглед на читав град, налази се споменик Стевану Филиповићу. Овај велики херој против фашизма борио се дословно и док је умирао, па је тако настала и легендарна фотографија Стевана на вешалима, са уздигнутим песницама, неколико тренутака пред смрт, 22. маја 1942. године у Ваљеву. Слика је постала симбол антифашистичке борбе народа Југославије. Раширених руку, подигнутих ка небу и стиснутих песница позвао је на борбу против окупатора.

Овај чин и борба за слободу коју је Филиповић платио животом, појединима ни данас нису достојни поштовања.

Да „борбена клима“ влада међу становницима Ваљева уверили смо се по доласку када смо у разговору са грађанима схватили да се деле на оне који ће се до краја борити да подигнуте песнице овог јунака красе Ваљево и сећају на жртву коју је починио Стеван Филиповић. И на оне који би све дали да се споменик уништи, заувек склони одатле, јер како кажу „његов лик и дело нису за величање“ .

– Нисам чуо да је споменик уништен, али знам да су Стевана Немци овде обесили. Што то некоме смета ја не знам, историја је историја и треба је поштовати – рекао нам је један старији господин којег смо затекли на клупи у парку.

Рајко Милинковић, председника Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова, био је видно шокиран призором јер како каже, споменик је симбол града већ 63 године, те је овакав вандализам недопустив. Како нам је рекао, овакви случајеви су се и раније дешавали, те се они већ годинама боре против „добро познатих непријатеља“. Према његовим речима, читав случај препуштен је државним органима и нада се да ће кривци бити ухваћени.

– Он је споменик борцима револуције Другог светског рата, такав човек којег је Гестапо мучио у Шапцу, па су га у Београду разбили, скоро убили и довели у Ваљево и обесили. Њихов официр је рекао да је Стеван Филиповић „немогућ случај“, није признао ништа, зато му је и подигнут споменик овде на брду Видрак. Да би данас неко дошао да га скрнави. Због чега? Не треба светиње дирати. Свако ко је дао живот за ову слободу њему се треба поклонити. За Ваљево се знало по Стевану, а сад би одједном да га нема. Неки кажу не треба да буде овде, треба да се склони, неки су деведесетих покушавали да га склоне па нису могли, а ми им кажемо да неће успети да га склоне никад. Ми ћемо се борити – закључује он борбеним тоном.

Каже и да су раније постојале камере на овом месту, али да су „добро познати непријатељи“ и њих уништили. Међутим, ништа их неће натерати да одустану.

– Чула сам да је уништено и много ме је то растужило. Неки дан смо прошли туда и коментарисали „хвала Богу па га нико не дира“. Не знам коме ово смета и чему, ја више не знам. Он је симбол овог града, требало би да јесте. Међутим, све што је раније било нормално сад је ненормално и обрнуто – рекла је једна госпођа.

Млађа популација је другачијег мишљења.

– Нисмо чули да је уништен, али било би добро и да се склони споменик. На њему је петокрака, а то је сатански симбол – рекао је један момак.

– Могуће је да се и раније ово дешавало, јер је ово познати четнички крај, а знамо шта је било између четника и партизана, тако да ово за мене није ништа чудно – додао је други.

Иако је Вљево град познат као четнички крај, људи су већинског мишљења да споменик не треба дирати. Претпостављају да је ту с разлогом и истичу да као такав никоме не смета.

– Људи око Ваљева и по сеоским подручјима и даље живе у клими четрдесетих година, тако да ово не чуди – рекла је једна жена.

Он је подигнутим рукама увис позвао на борбу против окупатора. Сам тај инспирисао је вајара Војина Бакића да 1960. у парку Видрак, изнад Ваљева, са којег се пружа прелеп поглед, изради висине 16 метара.

Ко је био Стеван Филиповић?

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. постао је члан илегалне Комунистичке партије Југославије.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. остао је на терену западне Србије.

Након реорганизације преосталих партизанских снага био је именован за команданта Тамнавско-колубарског батаљона.

Филиповић је с још двојицом партизана заробљен 24. децембра 1941. у селу Трбосиље, код Лознице. Четници Косте Пећанца су га потом спровели у Шабац и предали жандармима, који су га потом предали Немцима. Извесно време је био у затвору Гестапоа у Београду. Током истраге у затвору био је страшно мучен и злостављан, с намером да ода остале партизане на терену, као и њихове сараднике. Пошто је остао упоран у одбијању сарадње, окарактерисан је као „немогућ случај“ и премештен у Ваљево, где је јавно обешен 22. маја 1942. године.

За народног хероја проглашен је 14. децембра 1949. године. У Ваљеву је 1960. подигнут монументални Споменик борцима Револуције, рад вајара Војина Бакића, који представља Филиповића непосредно пред вешање.

Извор: (Telegraf.rs)