Изнад поносног, бунтовног и слободарског Крагујевца, уздиже се Метино брдо. Место одакле је 1915. године артиљерац Рака Љутовац оборио немачки авион. Крајем 1941-е године немачки фашисти потпомогнути љотићевцима и четницима формирали су логор за патриоте и родољубе, антифашисте, партизане и симпатизере. Једини на простору Шумадије и Поморавља. Од новембра 1941. године када су отпочели да доводе таоце поделили су их у три категорије: прва – најопаснији за стрељање, друга за спровођење у логор Бањица, Сајмиште или у Завод принудно преваспитање у Смедеревској Паланци, а трећа, за лица која су блаже кажњавана.
Прва стрељања отпочела су 22.02.1942.г. и том приликом су стрељани: Богољуб Крговић члан КПЈ од 1940-е, борац Крагујевачког НОП одреда, Данило Ристић, Душан Луковић, Слава Миловановић и други. Већ 2-ог марта 1942-е групу од 60 талаца немачки џелати су довели пред специјално ископану јаму. Нису се надали да ће Драгослав Банић, скојевац, студент Шумарског факултета у Београду, скочити на немачки митраљез и изазвати пометњу и спасити петорицу људи уз повик: „Ура другови, напред!“
Стао је јунак Банић пред митраљеску цев и погинуо смрћу хероја. Његове речи: „У овој борби није важно ко ће да погине, важно је да ћемо ми победити“ и данас одзвањају Метиним брдом. Најмлађи стрељани је имао непуних 18 година (Томић Миливоје, земљораник из Брезовца) а најстарији Ивановић Грујица из Велике Крсне, стар 46 година.
Поводом годишњице стрељања родољуба, на спомен обележје „Талац“, венце су положиле делегације Скупштине града Крагујевца на челу са чланом привременог органа Ивицом Самуиловићем, Војске Србије, СУБНОР-а Шумадије, Крагујевца, Раче, Тополе и Кнића, Удружење ветерана војне полиције, Удружења књижевника др Саша Божовић, потомци и родбина стрељаних.
Обраћајући се присутнима и одајући пошту палим родољубима и антифашистима, стрељаним на овом историјском месту, потпредседник СУБНОР-а Србије, академик пук Жељко В Зиројевић је истакао: „Клањамо се данас сенима најбољих синова и кћери Шумадије и Крагујевца, који су као један устали у борбу против највећег зла човечанства – фашизма и својим животима исписали најважније странице наше новије историје. У њима је тих дана узаврела слободарска крв Карађорђа, Танаска Рајића, војводе Мишића, Путника. Нису жалили своје животе. Ми, њихови потомци следећи њихов пример показали смо се достојним њихових жртава, бранећи своју Отаџбину на Кошарама, Јуничким планинама, Ђаравици, у борби против НАТО агресора те кобне 1999-е године и то ћемо и убудуће чинити. СУБНОР Србије је увек био и биће у челној колони одбране Отаџбине“.
За испољене заслуге у одбрани земље у ратовима од 1991-1999. године „Медаљом борца“ одликовани су пук Стеван Николић, Живковић Радомир и Илић Драгиша док је Повеља за допринос СУБНОР-у уручена Верољубу Л. Кастратовићу, сину прослављеног борца и председнику Удружења „Васојевића“ а „Велико хвала“ – Миодрагу Лазићу, председнику СУБНОР-а Топола.
На крају је песникиња Јасмина Ан Јовановић, казивала своје стихове из поеме посвећене херојима Метиног брда.