Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком у вагону маршала Фердинанда Фоша у Француској и тиме окончале четверогодишњи рат у Првом светском рату у коме је живот изгубило десетине милиона људи.

Међутим, овај дан се, с правом, у Србији обележава не само као дан примирја, већ као манифестација која је означила победу српске војске у овом светском рату против војнички далеко надмоћнијих непријатељских снага.

Овај велики празник у Нишу обележен је на Српском војничком гробљу и гробљу војницима Комонвелта уз служење парастоса, војне почасти и полагање венаца, коме су, као и минулих година, присуствовали бројни грађани, градски представници, припадници Војске Србије, представници полиције, бројна удуржења бораца и њихових потомака, међу којима и делегација нишког СУБНОР-а.

Председник Скупштине Града Ниша, др Бобан Џунић поручио је: „Сваке године смо овде да одамо почаст и сећање српском ратнику, српском војнику, да се сетимо, неки кажу Дана примирја, а ја бих рекао и Дана победе, из Великог рата. Оно што је за нас битно, јесте да наша млађа поколења упамте историју српског ратника и српског војника, који је сачувао свој образ и образ државе Србије. У данашњем реалном времену у свим овим спољним притисцима и унутрашњим, којим наша Влада и сви ми грађани Србије заједно доживљавамо, наша обавеза је да у сећање на храброст наших српских јунака, који су очували нашу државу, и ми дамо све од себе да будемо сви заједно у очувању наше државе“.

Душица Давидовић, заменица градоначелнице, се такође обратила млађим генерацијама, уз поруку да се сећају страдалих и да наставе традицију сећања на жртве.

„Град Ниш традиционално негује културу сећања на све најважније датуме који су обележили страдање српског народа. Порука је да сачувамо мир, да промовишемо мир и стабилност у нашој држави, али не само у нашој држави него и у региону и свету. Младим генерацијама поручујемо да памте и негују сећање на све оне страдале који су се борили за мир и просперитет наше државе и нас самих грађана, који ће наставити традицију неговања културе и сећања на све оне жртве које су страдале да бисмо ми имали мир. Наша порука као Града јесте сачувајмо мир, стабилност наше државе, за просперитет и будућих генерација“, рекла је Душица Давидовић.

Милутин Тимотијевић, ректор Богословије у пензији, је такође дошао да ода почасти страдалим војницима, а нарочито, како наводи, шкотским болничаркама, које су лечиле српске војнике, а од којих су многе и настрадале.

„Ја сам дошао овде да се поклоним успоменама ових људи, који и на Енглеском гробљу почивају, а особито девојкама, које су дошле чак из Шкотске да би неговале српске војнике и многе од њих су положиле живот свој негујући војнике из малене Србије. У исто време то је једна велика и опомена за све нас. Оне, које су толико километара прешле, да би умрле у Србији, за српски народ, а понекад ми нисмо довољно мудри да схватимо да и ми треба нешто да учинимо за свој народ“, изјавио је Милутин Тимотијевић.

Према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Овим чином обележено је сећање на истину, храброст и жртве наших српских родољуба који су оставили своје животе широм Србије у албанским гудурама, у пробоју Солунског фронта. Упркос огромним губицима у људству и материјалном разарању, Србија је, као и у многим другим ослободилачким ратовима, часно извојевала слободу. На тај начин Србија се сврстала у ред заслужних, херојских и победничких земаља у једном од највећих ратних сукоба у историји човечанства.

Србија је, иако мала и усамљена, у свету упамћена као поносна и храбра држава која се супроставила бројнијем аустроугарском, немачком и бугарском непријатељу. И оно што је најзначајније, српска војска, која је васкрсла као цвет феникс, била је и међу првима која је, након слома Солунског фронта, практично у јуришу за нешто више од месец дана 1918. године ослободила своју отаџбину од окупатора. Зато се као главни мотив за амблем овог празника користи цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Председник Скупштине СУБНОР града Ниша

Др Видимир Вељковић, редовни професор, пуковник у пензији

11. новембра 2022.