Градска општина Нишка Бања је, полагањањем венаца жртвама у Првом и Другом светском рату, обележила Дан Општине и Дан Ослобођења од окупатора.

Овај догађај су својим присуством увеличали заменик градоначелника Душица Давидовић, представници СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Града Ниша, Свештенство, потомци палих јунака, представници Градских општина и дечији хор ОШ ,,Иван Горан Ковачић”.

У име СУБНОР-а града Ниша венце на споменике палим борцима у Првом и Другом светском рату положиле су делегације: Градске општине Нишка Бања, Града Ниша, СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Ниша, Делегација потомака који негују традиције, резервних војних старешина и других борачких организација, Делегација градске општине Пантелеј.

У име СУБНОР-а Србије члан Председништва и координатор за Југоисточну Србију и Расински округ, пуковник у пензији Анђелко Милићевић обратио се свечаном скупу:

„Дозволите ми да вас у име председника СУБНОР-а Србије Генерала Видосава Ковачевића и своје лично име, поздравим и честитам најзначајније празнике у бурној историји Ниша, Нишке бање и читавог овога краја.

На данашњи дан сећамо се ових храбрих синова наше отаџбине који су свој живот несебично дали за нашу слободу. Они који су у борбама за ослобођење Нишке Бање, Ниша, као и целе наше отаџбине у Првом и Другом светском рату славно погинули заслужују да никада не буду заборављени. Ми, њихови потомци, морамо се око тога бринути, јер ако их заборавимо онда смо и ми заувек изгубљени. Њихова тела и душе узидане су у темељ наше државности и својом жртвом показују нам исправан пут, а то је пут непоколебљиве борбе за слободу.

Данас обележавамо дан ослобођења Нишке Бање у Првом и Другом светском рату. Као тачка од изузетног стратегијског значаја у моравско-вардарској долини Нишка котлина, заједно са својим драгуљем Нишком Бањом, била је у 20. веку два пута (1914-1918. и 1941-1944) мета немачког освајача који је, вођен својом империјалистичком политиком продора на исток, покушавао да окупира и контролише ове области. Два пута је у 20. веку српски народ ових крајева био изложен злочинима које су чинили немачки и бугарски окупатори. Међутим, оба пута је жеђ за слободом превладала и на крају однела победу.

Као што је у историографији познато Краљевина Србија је крајем 1915. године, након тешких борби са удруженим немачким, аустроугарским и бугарским снагама и повлачења српске војске преко Албаније, привремено окупирана. У Ниш је 6. новембра 1915. године ушла бугарска војска чиме је почела трогодишња бугарска окупација града, а самим тим и Нишке Бање. Ови крајеви су у периоду од 1915. до 1918. године били подвргнути процесу бугаризације што је у крајњој линији требало довести до затирања српске свести становништва. Српска интелигенција (свештеници, учитељи, чиновници…) сматрана је носиоцем националне мисли и због тога је била подвргнута физичком елиминисању.

Један од многих примера бугарских злочина догодио се надомак Нишке Бање, у селу Јелашница, када је 18. новембра 1915, убијено 12 српских свештеника, 4 официра и 1 учитељ. Сличан процес догађао се и у другим областима источне и јужне Србије за све време трајања бугарске окупације.

Нишка Бања је за време окупације у Првом светском рату коришћења и као лечилиште и купалиште за немачке, аустроугарске и бугарске окупационе трупе. И поред репресалија народ ових крајева се није мирио са изгубљеном слободом већ је на вести о избијању Топличког устанка 1917. године са оружјем у рукама устао против окупатора. Међутим, изгубљену слободу није вратио устанак, који је у почетку био осуђен на пропаст, него васкрсла српска војска која је након битке на Добром Пољу 15-17. октобра пробила Солунски фронт и незадрживо напредовала. Јединице Прве српске армије под командом прослављеног српског војсковође и војводе Петра Бојовића, 9. октобра 1918. године избиле су у рејон нишког Заплања и горњи Добрич, да би убрзо потом покренуле општи напад на Ниш и у периоду 12-13. октобра потпуно разбиле немачку одбрану и ослободиле Ниш и Нишку Бању.

Народ овог поднебља имао је само 23 године да зацели ране из Првог светског рата када се опасност од васкрслог немачког милитаризма опет наднела над нашом отаџбином.

Након брзог пораза југословенске војске у Априлском рату (6-17. април) 1941. године Нишка Бања је, као и Ниш, била опет окупирана од стране Немаца и Бугара. Под окупацијом се налазила све до октобра 1944. када су Тринаести корпус НОВЈ (22, 24, 46. и 47. дивизија), Друга пролетерска дивизија, 45. дивизија и десет партизанских одреда (Пчињски, Кривопаланачки, Масурички, Босиљградски, Врањски, Пиротски, Оруглички, Топлички, Лесковачки и Горњојабланички) у садејству са совјетском 57. армијом (1. гардијски утврђени рејон) и 17. ваздухопловном армијом и бугарском 2. армијом (која је била под врховним заповедништвом Трећег украјинског фронта Црвене армије) покренули тзв. Нишку операцију (8-14. октобар 1944). Циљ је био ослобођење Ниша, уништавање немачких јединица које су браниле Ниш (делови 7. СС дивизије, 37. противавионски пук, 121. пук 11. ваздухопловне пољске дивизије, 47. пук 22. пешадијске дивизије) и пресецање одступнице немачкој Групи армија Е која се моравско-вардарском долином повлачила из Грчке и која је претила да из позадине угрози Прву армијску групу НОВЈ и јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су наступале према Београду. Савезничке снаге су бројале укупно 80.000 људи док су Немци имали око 20.000 војника.

И поред пасивности бугарских снага, која се у неким тренуцима граничила са отвореном саботажом, јединице НОВЈ и Црвене армије успеле су да 12-13. октобра ослободе Ниш и Нишку Бању, а затим у областима између Ниша и Прокупља 14. октобра потпуно униште немачке јединице које су покушавале да се пробију из обруча. Биланс ове операције био је око 1.700 савезничких војника избачених из строја и око 9.000 немачких војника избачених из строја.

Без прошлости – без Брегалнице, Куманова, Цера, Кајмакчалана, Солунског фронта, али и без Неретве, Сутјеске, Сремског фронта, Крагујевца, Краљева, Јасеновца, без ослобођења Београда, свих Офанзива и бомбардовања и без памћења свега тога, све те људе и све те идеје, реално нема и нас.

Из њих смо створени и никада не смемо да заборавимо ту чињеницу и значај обједињавања културе сећања.

Наши јуначки преци нису своју жртву дали зарад некакве идеологије, него бранећи своју земљу, свој крај, своју породицу као што је чинио и овај народ, а то је истинско родољубље које треба чувати и афирмисати.

И зато данас, славећи овај дан и сећајући се на нашу прошлост и славећи слободу, желимо слободу и лепу будућност генерацијама које тек долазе.

Зато нас радује чињеница, поштовано руководство општине Нишка бања, поштовани скупе, поштовани грађани, чињеница да сте у последње време зауставили негативне трендове и отворили нове перспективе на развоју ваше општине, а пре свега уз помоћ и разумевање града Ниша и Републике Србије.

Од памтивека Нишка бања је била препознатљива по лепотама и лечилишту, о њој су се испевале познате песме, а велики број домаћих и страних туриста који су је посећивали као туристи или се лечили понели су дивне успомене из овога краја.

СУБНОР, као државотворно, антифашистичко, патриотско и не страначко удружење увек ће подржавати такве трендове и увек можете рачунати на подршку нас, мало искуснијих и седих глава.

СУБНОР Србије је поуздан сведок о свом времену и у служби историјске науке која је дужна да нуди истину и само истину, којом прошлост одређује разумевање садашњости и омогућава наговештај будућности.

Упркос свим тешкоћама и притисцима са којима је наша земља, наша Србија, изложена – победићемо исто онако како су то чинили наши преци, јер другу отаџбину ми немамо.

Нека је вечна слава и хвала свим погинулим и палим борцима у свим одбрамбеним ратовима, као и свим цивилним жртвама рата.

Живео народ Ниша и Нишке бање! Живео СУБНОР Србије! Живела Србија!