Сто четврта годишњица од ослобођења Алексинца у Првом светском рату и 78. годишњица у Другом светском рату обележена је пригодним комеморативним скупом. Због близине ова два датума, односно 13. октобар у Другом, а 15.октобра у Првом светском рату, Одбор за обележавање празника, историјских догађаја, годишњица и јубилеја у општини Алексинац донео је одлуку да ова два датума буду обележена истог дана.
Најпре је од 12 сати уз службу свештенства Саборне цркве у Алексинцу обележена годишњица ослобођења у Првом светском рату. Венце цвећа крај споменика погинулим у Балканским и Првом светском рату у порти цркве положиле су делегације Општине Алексинац, Удружења бораца и Удружења резервних војних старешина.
Након тога, полагање цвећа је настављено код Спомен-костурнице испред Основне школе „Љупче Николић”, где су сахрањене кости бораца Озренског партизанског одреда, и тиме је одата пошта онима који су дали своје животе за ослобођење Алексинца у Другом светском рату.
Иначе, све до 2004. године 13. октобар је обележаван као дан општине Алексинац, а од тада је одлуком Скупштине општине узет један старији датум. То је 5. јун, дан када су званично ови крајеви, укључујући све територије јужне и југоисточне Србије, 1833. године прикључени Кнежевини Србији.
Истог дана је поводом обележавања дана ослобођења општине Алексинац у Првом и Другом светском рату у просторијама Туристичко информативног центра општине Алексинац отворена изложба посвећена доктору Владану Ђорђевићу, утемељивачу Црвеног крста у Србији.
Изложба је настала из плодоносног рада госпође Иване Груден Милентијевић кустоса Народног музеја у Нишу и до сада су грађани Врања, Краљева, Прокупља и Београда имали прилику да се подсете на заборављеног јунака доктора Владана Ђорђевића.
Др Владан Ђорђевић има изузетан значај за Алексинац, пре свега његова дела која је он написао и оставио будућим генерацијама, што је и напоменуо у свом обраћању присутнима професор Зоран Стевановић:
− Као начелник санитета Моравско-тимочке војске у Првом српско-турском рату, он је овде био непрестано у главном штабу генерала Черњајева. Учесник је свих кључних догађаја: Шуматовца, догађаја на Делиграду, проглашење Краљевине, догађаја на Горњем Адровцу. Он је сведок последњег сусрета, боље рећи растанка пуковника Рајевског и генерала Черњајева. Све је то записао у својим успоменама које је почео да објављује у свом часопису који се зове ,,Отаџбина”. То је био месечник који је он покренуо још пре рата, 1875. и излазио је све до 1892. године. Ту под називом ,,На граници” у наставцима пише о тим догађајима, а 1907. године је само то објединио. То је било његово друго дело. Пре тога је објавио „Историју српског санитета”. Можемо да кажемо да историја Српско-турског рата за ово поручје и уопште цела историја тог рата без његовог дела не би била комплетна –
Иначе, ову изложбу организује алексиначко Удружење бораца у сарадњи са Војном болницом у Нишу која је власник исте и у сарадњи са општинском организацијом Црвеног крста у Алексинцу и она ће бити доступна за све грађане у наредне две недеље.
13.10.2022