СРЦЕ БИЈЕ У ЈУНАКА

У организацији Општинског одбора СУБНОР-а Неготин и Музеја Крајине, у оквиру обележавања стоте годишњице од победе у Великом рату, у амфитеатру неготинске Средње уметничке школе „Стеван Мокрањац“ промовисана је књига ”Легет 1914“ Слободана Лазаревића, у издању Мегатренд универзитета. О књизи су говорили аутор и рецезент проф.др Милоје Пршић.

”Протекле су 104 године од битке на Легету, али је она остала непознаница за широку јавност, Зашто? Више је одговора на то питање: – она је трагична епизода међу две победе српског оружја на Церу и Колубари, на пољу Легет у Срему погинуло је до 7.000 младића Крајине и Тимока између 20 и 30 година живота, а на Кајмакчалану 3.000. Дакле то није само епизода и не може да буде епизода.

О операцији се ћутало јер су борци послати у борбу о којој ништа нису знали, док они који су о њој знали све, у њу нису од почетка веровали. По речима помоћника начелника Врховне команде Живка Павловића, офанзива је унапред осуђена на неуспех јер је изнуђена од савезника”.

Савезници су били у то време упорни у притисцима на Србију,рекао је пуковник Пршић. Захтевали су промену на кормилу војске. Русија је утицај на Пашића и регента Александра сматрала својом победом, док су се Французи и Енглези сматрали закинутим.

Јединствени су били само у притиску на Путника да нападне Аустроугарку. Зато што су они Велики рат почели серијом катастрофалних пораза. Француска је до ногу потучена код Монса и Шарлоа, дошао до предграђа Париза. Енглези поражени код Ле Катоа – ишли су на немачке топове са гајдама као да освајају колоније по Африци. Руси код Таненберга и Маурских острва у Прусији губе 30 хиљада војника, а генерал Самсонов се убио да не би пред царем одговарао за пораз.

Вест о победи Српске војске на Церу код савезника је примљена као светско чудо. Покренули су оштру дипломатску иницијативу да натерају Србију да им помогне нападом на Аустроугарску и ослабе њен притисак на Западни и Источни фронт, закључио је професор др Милоје Пршић.

Први пут после сто година прочитано је писмо проте Михаила из Пирота брату у Велику Дренову, написано непосредно након трагедије на Легету:

„Ни на кога не можемо роптати, до једино на Аустрију, која је мислећи да ће нас за пет дана прегазити, злотворно и у најгорем тренутку по нас, данас нападне. Но добар је Бог и јуначко је српско срце, бори се и не клоне… Хвала им и слава им!“…

Учесници промоције су здушно поздравили ауторе ове изузетно вредне књиге.