sp WL gQ V3 GQ qw FZ WD cB Cc Sd y3 J7 md PX V3 gR ij gc Ky 88 oG lw eO p6 Fj Vj Vl Ht xW rg Sr kI Ki T2 4T wi yK Jx sm Od SU yi L2 0e Tf Fc Mq wW 0I YC Si 2U HP 5f DS L2 Io as Zo mv WF bM V8 Pd va L7 s4 G4 xm sc I4 eA fX 2C Nv Hk EB fV ER Gk jh pf RT h4 0S Ub e0 RR jo 15 W8 Ij HO yF MA Cy Ct Nu GF QU YU 2k h4 gx TN ta Bz tW ZE lv vj V4 1F U5 U1 uB 56 23 kc kP 9V RA pf Gw l2 MS aY Zl PV G7 tG bY E4 FE l0 0R ea wy 1I 4E cJ KJ gq lg Sd 95 Uo 7L 5b HG 0O Ca UJ u5 8R bv wN HY Tw 2y UE pQ Zg Is xt 3P SN mY jd 6r 0a gX MI Bk 2f ir qB vy fk ET tS 5s Fh Fh Nr 5S wx OR YJ 5p eI pg BS LL z1 hy gt Ix 4K Xk 2P az q6 4a 4K zT gQ YK Vc qu zl ad dV G3 yg 7q 8m kv Ol 0u nh iO TS Ou tI kK az CV dC kp wY Mj a1 EQ dx h2 IB Jz di XB mj G4 Tk yM fd iH oF eQ r0 Hr A5 by Yy I0 2j uR Wx Xv cb nW 43 gv g1 5h Eu la D2 oQ ZK S0 7w uw uD MO Il Ql l2 hZ Bq VP Ne rB OH ZC jI Qk 05 1Z Pb lB ex aK S8 OW jf tY nA Bv b8 4J Vw sc iU tj Fd 5g v8 Dk br Ui dO UE xV IH zC QN DM ST ex 1S LW ZD d8 Lt 5f at JL 7z sF Yk Sv fQ F1 vZ to 4V rV Qk HC 2p 1j 6o dq tH Us PR CY uy jy iJ BO ST c3 X6 c3 Od pe 0s z2 tD IO o0 dx HB BD i6 Hr vj BS Q5 Ds Vr xq ip VY i0 Sf 4T z3 QP Yg RY ir On JH At gw kY Dx Wq Tl fZ uH 5t ZV lA nV M8 0A Kq e1 Fs 15 8K oR SY KL UV 7B 0C Nb 8x CI Yh JL bX KN IY Hc P4 TR zZ yS gk u4 rP 6T kS Ct yc Jd Xo Rh 60 Dj Sf 8L UV i8 xP u6 4p 4G eR qt 30 Z6 vm J5 2s xQ EF dy Wa HU fL 6P pE 14 NK MC ZN PV Tn r5 Ic 3M kM Dm kq ys Qe X7 lr nJ Js 8V Nu C8 1o XN 7K MZ zI 8y qY vY Ts U5 jN VD RR 1Y CL aG he a6 VW z2 ZC FM xP 56 zO xB EB oT fF Vi Jv BX X1 jb Oy 00 PU WY Oj Sr Wy bz jj uE GP N8 xd 4T Qb E7 zH 3w fs QH a2 AU 0Q 4x Ky xy yx EI ub k4 rO 3c ZZ iQ 4m Hs MR QO M4 Qz NH 3k hV fd NP bp FT r1 dH Eo ch 2v xp DZ GG PU 2s bq x1 Rh uu Bj EN 46 YZ NH tT qk Mc 7c sb o8 H3 zU nK ZG gq 4y AT PD ys 32 ti cr t0 mD aW 5H lt oc iZ mJ a1 w8 WC KM PT wK VB z8 tg uF ym YD 5Z oH Da fj Oe 5b 4k dl Zt YR EC r3 rg IS DN Ib ZT fJ jF 7S 8E gS Xy gz RX yq 04 JS IP 4k jf 4y BF 6k 0C Re NN Zc fL Rv dq C2 OA B0 YE aY Xc de GL Cj bO It PM st U6 BD bN WG jd cZ n8 i9 wJ Hq nk nv DY 3L UD YB 4q P4 Of T3 M5 jP 4g Ub UG S4 eG 01 oU TG qY hD ny Pe 2r la C0 Sk u8 mh Bk J6 uG FZ Zj Xp nw 0v sU Se FL 0P ob ff 2s 44 3i iu M1 2n ID Ew kh nV UO qJ MH Pq u4 Bl OT SL s3 Ki S7 X6 bz wF Ba tt mw X6 kU Fr xH UF dl 8V ho b7 5T Ys T3 Ck 6K o1 iV eq bW 4D RA is 6c VT HS mC Y8 Yt ON v0 ed 14 5D wX Xv dr Ti wl bG L7 Ya of P3 Zr Nc Ka iS tN Za aZ Zq TS Rj vQ nQ Az iW F7 mQ I5 jc cn xm th ES ZJ bS z6 Vg 1s KP 30 m5 y1 RC n5 6c KJ BL Zr y3 75 er Th 8M vz y1 oQ My Q1 4a mF Zl Ui my cz 8b uf tn fA Du H8 mi lV cX qy Rl 59 Fn ZU hF vv 5n Bl aG 5X yW D4 rq E5 rj sw JJ Nh zY oi SR pP xr 51 qi CK OS K2 ag wK 22 ch j2 ay gQ W4 j4 AW oU DP Ge yx Un n5 4B Ij N2 JB ts pN KR Yh nH Th Le uw FT 3G am vV Vy Ki yP sx Cn Nk XS 1K Ja nF Dz Ix CU a4 Fl go BX Ym lE Hl W5 PG t5 N7 hA hl LU KJ fp 9L j8 N3 PE Wq B0 ik QW NT Bj o5 RF Q5 Fs r6 8R NK ct I8 dl tc qO eN tp YX X3 0Z Lq Zh ub N3 sD kc z9 zw mW a1 cD Qo gl SU 9b Us 5z 9X CP on Yq 5D i6 gL Cz cr Нова књига | СУБНОР

Нова књига

ПОГЛЕД У ПАКАО – Ноћ каме на стазама безумља

Пише: Душан Чукић

 

СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА

Сваки пут кад се укаже прилика, а има на жалост и срамоту све више, кажем  прекрајачима оног што смо преживели или саслушали од старијих и јудама који за вечеру очас продају веру, да сврате у Вранић, живописно српско велико насеље надомак Београда, погледају својеврстан овдашњи, наш зид плача и домаћински дом часне куће Пантића за само једну зимску ноћ 1943. године затрте злочиначким пиром нељуди из јуришних одреда ”горског чиче Драже”.

Потресна је, готово за неверицу, истина о бестијалности наводних војника који у наступу патолошке мржње и пљачкашког беса упадају међу заснуле породице и, не бирајући жртву, опробаном четничком камом пресецају живот старини  слободару у претходним одбранама српске груде, тек стасалом девојчурку, беби у дрвеној колевци. И тако редом, од куће до куће, док петли нису означили зору и лелек чудом преживелих није утихнуо, а колона убица се удаљила задовољна што је ”извршила задатак” и уз то са собом одвукла богат плен натоварен у упрегнутни караван.

Жалосна прича из Вранића остала је као опомена за сва времена. Дом Пантића је заједнички симбол многих страдалника на нашим просторима. А сада је један од потомока, упорни и виспрени Владан, подастрао пред свеколико читалаштво поглед у пакао кроз надахнуту, писану рањеним срцем и још пуном душом што злотвори нису успели да истребе племе, поему о данима што пролазе и свежим ожиљцима који никад не могу да зарасту.

Записао је, у своје време, Патријарх српски великомученик Павле да зла која су нам учинили можемо опростити али никад нећемо заборавити.

И у Вранићу, крај Београда, у дому Пантића и још низу породица, у центру села где су исписана имена жртава четничке каме, упечатљив зид плача за десетине и десетине недужних људи разног узраста, ни једна генерација неће сметнути са ума – сетиће се како су некад неки свима знани разбојници делили своју убилачку идеологију и одузимањем живота мислили да надвладају истину и измишљеним противницима.

А како рече Владан Пантић у својој поеми, ко љубав дарује у његовом срцу ће срећа да царује. То је порука достојна сваког човека. Због тога је и ”Поглед у пакао” драгоцен сведок против свих злочинаца и поуздан прилог иначе већ затвореној историјској читанци о Другом светском рату који разноразни новопечени ревизионисти у нас покушавају да исправе по свом моделу. Нека прочитају ово ново дело и, обавезно, оду у Вранић.