ПОГЛЕД У ПАКАО – Ноћ каме на стазама безумља
Пише: Душан Чукић
СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА
Сваки пут кад се укаже прилика, а има на жалост и срамоту све више, кажем прекрајачима оног што смо преживели или саслушали од старијих и јудама који за вечеру очас продају веру, да сврате у Вранић, живописно српско велико насеље надомак Београда, погледају својеврстан овдашњи, наш зид плача и домаћински дом часне куће Пантића за само једну зимску ноћ 1943. године затрте злочиначким пиром нељуди из јуришних одреда ”горског чиче Драже”.
Потресна је, готово за неверицу, истина о бестијалности наводних војника који у наступу патолошке мржње и пљачкашког беса упадају међу заснуле породице и, не бирајући жртву, опробаном четничком камом пресецају живот старини слободару у претходним одбранама српске груде, тек стасалом девојчурку, беби у дрвеној колевци. И тако редом, од куће до куће, док петли нису означили зору и лелек чудом преживелих није утихнуо, а колона убица се удаљила задовољна што је ”извршила задатак” и уз то са собом одвукла богат плен натоварен у упрегнутни караван.
Жалосна прича из Вранића остала је као опомена за сва времена. Дом Пантића је заједнички симбол многих страдалника на нашим просторима. А сада је један од потомока, упорни и виспрени Владан, подастрао пред свеколико читалаштво поглед у пакао кроз надахнуту, писану рањеним срцем и још пуном душом што злотвори нису успели да истребе племе, поему о данима што пролазе и свежим ожиљцима који никад не могу да зарасту.
Записао је, у своје време, Патријарх српски великомученик Павле да зла која су нам учинили можемо опростити али никад нећемо заборавити.
И у Вранићу, крај Београда, у дому Пантића и још низу породица, у центру села где су исписана имена жртава четничке каме, упечатљив зид плача за десетине и десетине недужних људи разног узраста, ни једна генерација неће сметнути са ума – сетиће се како су некад неки свима знани разбојници делили своју убилачку идеологију и одузимањем живота мислили да надвладају истину и измишљеним противницима.
А како рече Владан Пантић у својој поеми, ко љубав дарује у његовом срцу ће срећа да царује. То је порука достојна сваког човека. Због тога је и ”Поглед у пакао” драгоцен сведок против свих злочинаца и поуздан прилог иначе већ затвореној историјској читанци о Другом светском рату који разноразни новопечени ревизионисти у нас покушавају да исправе по свом моделу. Нека прочитају ово ново дело и, обавезно, оду у Вранић.