У организацији града Ужица и Народног музеја Ужице обележeна je 81. годишњица експлозије у Фабрици оружја и муниције 22. новембра 1941. године. Према подацима погинуло је око 120 лица, од којих је познато 111 имена: 62 цивила и 49 радника Фабрике оружја и муниције. Свештеници ужичке цркве служили су парастос а присутне делегације положиле су венце и цвеће.
Делегацију Градског одбора СУБНОР-а Ужице предводио је члан Председништва СУБНОР-а Србије и координатор Златиборског округа генерал Љубиша Диковић.
У подземним просторијама изграђеним непосредно пред почетак Другог светског рата за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије, након првог ослобођења Ужице 24. септембра 1941. године, по наређењу Врховног штаба НОПОЈ, простор је адаптиран за потребе фабрике оружја и муниције. У јединој фабрици те врсте у Европи, овде су се производили муниција и поправљано оружје за потребе партизанских јединица.
У левом делу тунела оспособљено је цивилно склониште за грађане који су се ту склањали од евентуалних налета немачких авиона.
Од радника фабрике оружја и муниције формирана је Пушкарска чета која је била у саставу Радничког батаљона, односно Ужичког партизанског одреда.
Oко 15 сати 22. новембра догодила се снажна експлозија у попречном делу тунела који је служио за смештај материјала и производа фабрике у разним фазама производње. Експлозија се ланчано ширила на оба тунела и у таласима трајала све до идућег дана. Сви покушаји спашавања радника и грађана у току експлозије остали су безуспешни. Изгинула је читава смена радника и цивила који су се затекли у склоништу.
Венце су поред делегације града Ужица, положиле делегације Градске општине Севојно, Првог партизана Ужице, СУБНОР-а Ужице , Удружења потомака ратника у ратовима 1804- 1918 “Мајор Коста Тодоровић”, Удружења ветерана и ратних инвалида ратова од 1990. до 1999. године Ужице, Удружења бораца Севојна и потомака.
По речима члана Градског већа Ратка Трмчића овај датум Ужичане подсећа на страдање радника партизанске фабрике оружја која је на јединој слободној територији у ратом захваћеној Европи, производила оружје и муницију за народноослободилачки покрет и на страдање цивила који су се затекли у склоништу:
“Свих ових година свако ко посети место њиховог страдања и замисли страшне слике људи који су овде боравили због радне обавезе или да би се сакрили од бомби, понесе у срцу чудан осећај да су они још увек ту негде присутни у хладним тунелима који су били неми сведоци њихових последњих тренутака. Због тога никада не смемо заборавити жртве експлозије у Трезорима. Дугујемо им сећање и поштовање у име отетих живота, прекинутих снова и сахрањених нада да ће дочекати дане мира и потпуне слободе у свом граду”.
Ова велика трагедија обележена је са два спомен обележја, на месту трагедије.
Један споменик је постављен на крају десног подземног тунела где је радило муницијско одељење Партизанске фабрике оружја и муниције. Посвећен је радницима овог одељења погинулим у експлозији 22. новембра 1941. године. Споменик се састоји од мреже металних шипки на којима су фиксирани оригинални делови оружја и муниције деформисани у наведеној експлозији. Споменик је рад београдског вајара Небојше Митрића, а откривен је 3. јула 1961. године.
Други споменик је постављен у парковски простор Музеја, између два подземна тунела а посвећен је грађанима и радницима погинулим у експлозији у „трезорима“ 22. новембра 1941. године. Основу споменика чини плато од камених мрко сивих квадера и плоча. На средишњем делу платоа уграђена су, један уз другог, три бронзана крака неједнаке висине који се постепено при врху раздвајају симболизујући почетак и ширење експлозије и тело погинулог грађанина. Споменик је дело Бориса Анастасијевића, вајара из Београда, а откривен је 3. јула 1961.
