На Иванића Брду изнад Косјерића, варошице у Западној Србији, подно Повлена, августа 1941. године формирана је Прва црногорска партизанска чета за оружану борбу против немачког окупатора.
Тако стоји на споменику подигнутог у част хероја устанка против фашизма, у Србији 1941. године. Командант чете био је Јордан Ђукановић из села Варда, његов заменик Саво Познановић из села Косјерића, Мито Игумановић, учитељ био је комесар чете, а његов заменик Славољуб Зарић из Сече Реке.
Чета је требало бити формирана још средином јула, али је прво стрељање родољуба у Србији по наредби немачког команданта окупационих снага Бемеа „100 за једнога“, извршено на Буковима код Косјерића, као одмазда за једног убијеног немачког официра, мотоциклисту – одложило раније формирање чете.
Свечаност, поводом овог блиставог устаничког датума из славне слободарске прошлости Српског народа, приредио је СУБНОР Општине Косјерић, предвођен председником Драгишом Ћебићем.
Код спомен обележја венце су положили: председник општине Косјерић Жарко Ђокић, делегације општинских организација СУБНОР-а: Косјерић, Пожега, Бајина Башта и Севојно и градских организација СУБНОР-а Ваљево и Ужице, Удружења ветерана Ужице, Косјерић и Чајетина, Удружење потомака Ужице, Удру–жење пензионера Косјерић, и других удружења.
Скупу се обратио председник СУБНОР-а Косјерић Драгиша Ћебић: „Поред срдачног поздрава и искрене добродошлице, драги пријатељи, дозволите ми и један кратак осврт на садашњи тренутак у нашем друштву везан за оваква догађања и успутан поглед на нашу историјску прошлост. Ми смо удружење које безусловно поштује и негује сећање на ратнике свих ослободилачких ратова Србије. У томе заједно са сродним удружењима активно учествујемо. Мислимо да слобода као и људски живот немају идеолошки предзнак и никаква диференцијација у том смислу не може и не сме постојати. На жалост, сведоци смо рађања читаве науке која прекраја историјске чињенице, релативизује појаве и друштвене вредности, поништава целокупно национално наслеђе, вулгаризује и расрбљава најсветија српска осећања. Тој квазинаучној халабуци придружују се и неке традиционалне српске институције које су вековима били чувари управо тих вредности. Ми на све то не можемо утицати али можемо да запитамо: Ако су Срби изгинули за слободу у Јаворским ратовима, у Балканским ратовима и у Првом светском рату, како да то нису и у Другом светском рату? Ко је извојевао слободу 1945. године у којој и данас живимо? Када немају аргумената против ослободилачке борбе, поменуте институције и појединци једноставно ћуте и игноришу цео један период наше историје од неких 50 година. Мислимо да је то антиспско деловање штетно, поготово што је највиши врх државне власти показао један веома позитиван однос и став према народноослободилачкој борби 1941-1945. године.“
Пригодним речима обратио се и председник Градске организације СУБНОР-а Ваљево Рајко Милинковић, посебно похваливши веома успешну сарадњу организација СУБНОР-а Западне Србије.
Војин Мрђа, секретар СУБНОР-а Ужице, поздрављаајући присутне, посебно се захвалио председнику општине Косјерић на његовом односу према раду и деловању нашег удружења. Захваљујемо му се на на подршци и разумевању, али пре свега на томе што доследно спроводи државну политику на локалном нивоу. То је доста редак пример и требало би га афирмисати у јавности а он да буде поносан због своје свестраности и друштвене одговорности.
СУБНОР УЖИЦЕ
12. августа 2023.