Србија данас обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма, а централну церемонију код Споменика жртвама геноцида у комплексу некадашњег нацистичког логора Старо сајмиште предводио је председник Александар Вучић.
Вучић је на месту некадашњег нацистичког логора Старо сајмиште открио спомен плочу јасеновачким жртвама, на којој пише:
„Од 1941. до 1945. године систем концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу био је најокрутнији део система терора у Другом светском рату.
Многе јасеновачке жртве донела је река Сава до Старог сајмишта, који је од лета 1942. једно време функционисао као део јасеновачког система логора. Ову обалу посвећујемо јасеновачким жртвама, на вечну спомен, а поколењима на незаборав.
Грађани и грађанке Београда“.
Вучић је затим положио венац на Споменик жртвама геноцида. Венце су положили и председник Народне скупштине Ивица Дачић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић, градоначелник Београда и заменик градоначелника Зоран Радојичић и Горан Весић, представници Удружења логораша „Јасеновац“, у име СУБНОР-а Србије председник, генерал-мајор Видосав Ковачевић и члан председништва, пуковник пилот Зоран Јаковљевић, представници Јеврејске заједнице, Удружење 6. Личке дивизије „Никола Тесла“, представници дипломатског кора међу којима и амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, представници јеврејских и ромских удружења, Музеја жртава геноцида...
Предсеник Александар Вучић je у свом обраћању рекао:
Србија жели мир и жели живот, себи и свима другима у овом тешком тренутку, који је погодио Европу и свет, а човечанство нема право на трећи велики рат, макар га називали само хладним, поручио је председник.
Сведочећи о природи злочина над Јеврејима, Ромима и Србима, Вучић је подсетио да се и супруга америчког председника, Елеонора Рузвелт присећала да „у зиму 1941-1942. године ни она ни њен муж нису веровали да је то истина, и сматрали су да је то пропаганда”, и да се, било шта да се објави о тим злочинима у будућности, неће веровати.
„Данас, ми имамо документованих, са именом и презименом 17.016 невиних жртава лагера Землин. Суочени са непобитним доказима и сведочанствима преживелих, не можемо ни ми да верујемо шта се овде догодило, јер све звучи као плод извитоперене маште, као кошмар из којег треба да се пробудимо”, рекао је Вучић.
Како је рекао, из тог кошмара нашег, нормалног буђења, нема јер се тај кошмар зове сећање.
Подсетио је да је Сајам отворен 1937. године, замишљен као место сусрета и ходочашћа за све које привлаче највећа достигнућа, али је одједном престао да буде симбол цивилизацијског достигнућа и постао стратиште Рома, Јевреја и Срба.
Указао је да је Сајмиште, поред Бањице, био једини логор смрти у граду, за разлику од осталих губилишта које су нацисти крили од грађана.
У логору на Сајмишту су, каже, применили сву бездушност и безличност Аушвица и сладострашће убијања попут оног у Јасеновцу, који данас и даље представља најстрашније губилиште на југословенском и једно од најужаснијих на европским просторима.
„Данас, 81. годину након успостављања система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, када је међу нама све мање преживелих заточеника и Београђана који су лично посведочили застрашујућим сценама са савског приобаља, прекривеног лешевима невиних, важно је што смо трагичан период нашег народа обележили именовањем дела савског приобаља називом Обала јасеновачких жртава”, нагласио је Вучић.
Поручио је да нас то тужно место, као и сва наша стратишта сврставају на праву страну историје, коју смо, навео је, скупо платили – милионима, али не долара, већ милионима живота, душа Јевреја, Рома, Срба и припадника других народа.
„У оба светска рата нисмо били ни тужиоци, ни адвокати, ни порота ни судије, али смо увек били жртве. На овом месту свака реч је сувишна, а свака суза оправдана и недовољна. Жртве свих губилишта заслужују тихи и скрушени пијетет и доследно памћење”, рекао је Вучић.
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату јесте државни празник, односно дан сећања, који се обележава у Србији сваке године, 22. априла.
Посвећен је сећању на Србе, али и Роме и Јевреје, који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.
