Полагањем венаца и парастосом у „Меморијалном комплексу 12. фебруар“ на Црвеном крсту у Нишу обележена је 81. годишњица од бекства 105 логораша 12. фебруара 1942. године. Њих 42, на жалост није успело у том подухвату. Извиђачи Ниша су одржали традиционални марш „Трагом логораша“ како би одали почаст погинулим заточеницима.
У знак сећања на страдале венац су у име града Ниша положили председник Скупштине Града Ниша др Бобан Џунић, градоначелница Драгана Сотировски и заменица градоначелнице Душица Давидовић. Венце су положили и представници Војске, Полиције, Нишавског округа, градских општина, СУБНОР-а Града Ниша, врховни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, представници Српско-руског хуманитарног центра и бројних организација и удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
Први заточеници логора су били Јевреји из Ниша и југоисточне Србије, а затим и Срби и Роми. Око 30.000 људи је прошло кроз логор, а око 10.000 њих је стрељано на брду Бубањ.
„Ово место је сведок да је приврженост идеалима јача од природног инстинкта или нагона за животом. Јуриш босих, голих и измучених затвореника на жице, на којима је остало њих 42, а 105 се домогло Виника, била је, и занавек остала, порука поколењима. Највећа срећа су независност и слобода. Овај логор је наша велика рана, велика и вечна опомена о мржњи људском уништавању које се рађа из похлепе, зависти, кукавичлука и страха. Мржња посејана овде 40-их година прошлог века заправо је продукт непотпуног ума и простоте“, поручила је градоначелница Ниша Драгана Сотировски.
Она је додала да имена Бранко Бјеговић и Милка Протић нису данас само имена насеља, као ни улице Анете Андрејевић, Наде Томић, Здравке Вучковић, већ да су то опомене да застанемо на тренутак и да се присетимо њихових херојстава.
„Док овде стојимо пред страшним траговима нечовештва, фашистичких и нацистичких нељуди, никад не смемо да престанемо да наглашавамо истину да је у овом, и у осталим логорима на нашим просторима и широм Европе, тог страшног 20. века у оба светска рата и НАТО агресије на српски народ, његово негирање, злостављање, па и насилно протеривање, страдали невини људи. Ако заћутимо и дозволимо заборав страшног страдања српског и других народа, само зато што су друге вере, обичаја и културе, онда ћемо изнова изгубити слободу и постати саучесници свему ономе што би могло да нам се догоди“, рекао је Момчило Јовић, председник Општинског одбора СУБНОР-а општине Црвени Крст.
После рата о злогалсном логору у Нишу и стратишту родољуба на Бубњу, прикупљен је обиман материјал са документима, фотографијама, исправама, писмима, личним стварима логораша, а 12. фебруара 1967. године отворен је Меморијални комплекс као вечно сећање на страдање и херојски отпор народа. Прошле године штампана је монографија „80 година Меморијалног комплеска „12. фебруар” која садржи основне податке о логору смрти у Нишу, аутора Небојше Озимића, вишег кустоса Народног музеја Ниш.
https://fb.watch/iGdzsceFem/
