Полагањем цвећа и венаца одата је пошта страдалим Јеврејима који су 26. априла 1944. године из Новог Сада депортовани у логоре концентрационе логоре Европе, а највише у Аушвиц. Венце су положили представници Јеврејке општине Нови Сад, Града Новог Сада, СУБНОР-а АПВ, и СУБНОР-а града Новог Сада.
Током Другог светског рата популација од неколико хиљада новосадских Јевреја скоро је нестала. У јануарској рацији 1942. године, фашисти су убили више од 800 Јевреја, поред тога, током целог рата они су депортовани и убијани, а у пролеће 1944. године преживели су пребачени у концентрационе логоре. На крају Другог светског рата у Новом Саду је остало само двадесет Јевреја, а у наредним месецима вратило се још неколико стотина њих који су рат провели у партизанима, избеглиштву или у логорима широм Европе. Након рата, велики број преживелих се иселио у Израел.
Депортација новосадских Јевреја и грађана јеврејске националности са простора Бачке, уследила је као консеквенца проистекла из окупације Мађарске од стране немачких трупа 19. марта 1944. године, односно као последица наредбе о интернацији Јевреја, која је донесена 7. априла исте године у Будимпешти. У следећих неколико дана биле су донете и друге одлуке којима су скоро у потпуности Јеврејима одузета сва права, али и имовина.
Прва група, од око три стотине Јевреја, која је ухапшена након наредбе о интернацији, била је смештена у згради хотела „Слобода” из које је након двадесет дана возовима одвезена у нацистичке логоре смрти.
Масовна хапшења Јевреја на простору Новог Сада, као и на простору целе Бачке, започела су у раним јутарњим часовима 26. априла 1944. године. Дан пре почетка хапшења, издата је наредба да особе јеврејске националности не смеју напуштати своје домове. Хапшења су обухватила све припаднике јеврејске националности без обзира на старосну и полну структуру, као и на здравствено стање. Са изузетком појединаца из мешовитих бракова, неколико стопроцентних инвалида из Првог светског рата, неколико особа које су са лажним документима побегле, као и две породице изузете од депортације, целокупно јеврејско становништво Новог Сада похапшено је и смештено у просторије новосадске синагоге. Непосредно пре одвођења из својих домова, неколико особа је извршило самоубиство.
У синагоги су били веома лоши услови смештаја, а једина доступна храна била је она коју су ухапшени грађани понели из својих домова. Забележено је неколико смртних случајева и неколико самоубистава.
Од 26. до 28. априла, из синагоге су грађани одвођени транспортом до сабирних логора у Суботици, Баји и Бачкој Тополи, где су распоређивани и одакле су затим убрзо кретали у нацистичке логоре смрти, већином у Аушвиц. Од око 1.900 депортованих новосадских Јевреја, након ослобођења се вратило само око две стотине.
Поред ових страдања, током трајања Другог светског рата, велики број новосадских Јевреја је преминуо или је убијен и на мноштву других локација широм Европе где је спровођен Холокауст. Процењује се да је током Другог светског рата погинуло или убијено 3.020 од укупно
4.350 новосадских Јевреја, колико их је пре почетка рата живело у Новом Саду. Односно, у Холокаусту је страдало чак 69,43 процената грађана Новог Сада јеврејске националне припадности.
Председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк рекао је да је тог 26. априла 1944. године 1.900 Јевреја, углавном жена, деце и старијих људи из новосадске Синагоге одведено у смрт.
„Путовали су два месеца да би стигли у најстрашнији логор уништења Аушвиц – Биркенау. Отприлике њих 300 се вратило и они чине језгро данашње Јеврејске општине Нови Сад. Упркос очајничким покушајима нациста да потпуно униште све Јевреје, они нису успели у томе. Ми смо данас овде и поносно чувамо наше обичаје, традицију и успомену на наше трагично преминуле сународнике“, истакао је Штарк.
Догађају је присуствовао деведесет петогодишњи Новосађанин Павле Катић који је преживео неколико логора и који је сведочио о суровим искуствима припадника јеврејске националне заједнице у Другом светском рату. Њега су пре депортације ухапсили мађарски окупатори који су га осудили на робију, а након затвора одведен је у концентрациони логор.
„Тај логор направљен је са циљем уништења свих оних који су били против режима немачког рајха. Ту сам преживео неколико месеци рада до исцрпљења. Сви који су били снажни радили су дуже, а остали су постајали инвалиди које су ликвидирали. Тако сам и ја у јануару 1945. године одведен у логор где је био крематоријум који није могао ни да прихвати све жртве. После неколико месеци, 28. априла дочекао сам ослобађање и тада сам доспео у један амерички логор за опоравак, а након тога сам враћен у своју земљу. Све активности везане за отпор фашизму одвијале су се и овде у Новом Саду. Међу Јеврејима је било више стотина њих који су у томе учествовали и који су дали живот за ту борбу, а међу њима је био и мој брат Мирко“, испричао је Павле Катић.
