Приликом обележавања дана ослобођења Криве Феје 12.04.2024. године у парку рудника „Грот“ у Кривој Феји одата је пошта легендарном команданту југоисточне Србије Владимиру Вујовићу Вуји.
Ангажовањем рудника „Грот“, читав комплекс око спомен бисте Владимира Вујовићу Вуји, која је постављена 1974. године, претворен је у прави спомен комплекс.
На дан када се обележавала осамдесетогодишњица ослобођења Криве Феје.
Поред спомен бисте окупљеним борцима, ученицима и члановима колектива ОШ „Краљ Петар Први олободилац“ из села Корбевац и Криве Феје. Рударима и члановима колектива рудника „Грот“, мештанима Криве Феје и осталим присутним обратио се председник Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа професор Мирољуб Стојичић који је говорио о животном путу Владимира Вујовића Вује. Председник Стојчић је истакао:
„Владимир Вујовић – Вуја био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије.
Рођен је 1912. у селу Баљцу, у близини Билеће. Након основне школе, заједно са браћом напустио је Херцеговину и отишао у Београд. Школовао се у Државној четвртој мушкој гимназији и упоредо радио као физички радник и давао приватне часове. У гимназији се прикључио омладинском револуционарном покрету и постао члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ).
Током студија на Техничком факултету Универзитета у Београду, припадао је револуционарном радничком покрету и 1940. постао члан Комунистичке партије (КПЈ). Након окуапције Југославије, 1941. послат је по партијском задатаку у Трепчу, где је учествовао у формирању Копаоничког партизанског одреда, састављеног углавном од рудара. У овом одреду био је командир чете. Средином 1942. постао је заменик команданта Копаоничког одреда, а током 1943. био је командант и политички комесар Другог јужноморавског партизанског одреда. Почетком 1944. био је командант Шесте јужноморавске ударне бригаде.
Након ослобођења источне Србије, демобилисан је и постављен за генералног директора рударско-топионичарског басена „Бор“, а касније за помоћника савезног министра рударства и помоћника савезног министра тешке индустрије. Потом је био први генерални директори Фабрике каблова у Светозареву.
Председник Већа произвођача у Народној скупштини НР Србије био је од децембра 1953. до фебруара 1957. године. Потом је био секретар и потпредседник Савезне индустријске коморе и председник Савета за стручно образовање кадрова Секретаријата за рад Савезног извршног већа. Налазио се и на дужности председника Већа Народне технике Југославије и директора Савезног геолошког завода.
У браку са Савком Јаворином Вујовић (1918–2002), народним херојем, имао је синове Слободана и Ненада.
Изненада је преминуо 24. априла 1966. у Београду. Кремиран је, а његова урна положена је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су – Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Ордена рада првог реда, Орден партизанске звезде другог реда, Орден за храброст и др.“
Након историјског часа, полагања венаца и цвећа на спомен бисту у управној згради радника „Грот“ директор рудника, Дипломирани инжењер рударства, Бранко Ђукић са ужим руководством рудника организовао је пријем за присутне борце и остале учеснике овог скупа. Након презентације о историјату рудника, тренутном стању и перспективама приређен је коктел у знак сећања на великог хероја и знак захвалности учесника овог значајног догађаја.
На овако значајном догађају, примеру како се негује традиција ослободилачких ратова и у нади да ће се наставити сарадња школе, СУБНОР-а МЗ Крива Феја и Рудника „Грот“ захвалила с директорица ош „Краљ Петар Први олободилац“ професор Слађана Димчић рударским поздравом „Срећно“.
ГО СУБНОР-а Врање