НАСТУПАЊЕ САВЕЗНИКА, ЈУН 1944—МАРТ 1945.

ОПЕРАЦИЈЕ НА БАЛКАНУ. ЈУГОСЛАВИЈА, ГРЧКА, АЛБАНИЈА, ЈУН 1944—МАРТ 1945.

У Југославији, у неколико већих операција јула и августа 1944. у Србији, Црној Гори и Санџаку, Немци нису успели да спрече Оперативну групу дивизија (2. пролетерска, 5. и 17. дивизија), 1. пролетерски и 12. корпус, да из разних праваца са територије источне Босне, Црне Горе и Санџака продру у Србију, нити да зауставе даље разгарање ослободилачке борбе у Србији ( Продори је­диница НОВЈ у Србију).

У јуну и јулу Немци су пређузели операције у северној Грчкој и јужној Албанији (операције Гемсбоцк и Стеинадлер) против јединица ЕЛАС и НОВ Албаније, и нанели им осетне губитке. Пошто је напустила Грчку, група армија Е се, непрекидно нападана од јединица НОВЈ, уз велике напоре и губитке повлачила кроз Југо­славију на север. За то време јединице НОВЈ су ослободиле целу Далмацију с отоцима, Македонију, Црну Гору и већи део Србије. После ослобођења Београда, јединице НОВЈ наишле су на немачке утврђене одбрамбене положаје у Срему ( Сремски фронт). Продором у Србију била је пресечена одступница немачкој групи армија Е моравском долином на север, ради чега се морала оријентисати на знатно тежи правац кроз Црну Гору, Санџак и југозападни део Србије, што је довело до тога да је на левој обали Дрине образован нови фронт повезан са Сремским фронтом. Даље борбе одвијаче се у оквиру друге етапе завршних операција за коначно ослобођење Југославије. У позадини немачких снага, које су још држале неке веће градове и важније комуникације, у Босни, Хрватској и Словенији, постојале су велике слободне територије, с којих су оперисали корпуси. Крајем 1944. НОВ Југославије бројала је око 500 000 бораца док је немачки окупатор ангажовао на југословенском ратишту око 500 000 војника. Колаборационистичке јединице имале су преко 200 000 људи. — У међувремену, до краја новембра 1944, јединице албанске НОВ су ослободиле Албанију. У Грчкој, до почетка октобра 1944. ЕЛАС је ослободио преко две трећине тери­торије. Немци су у то време држали само веће градове и обезбеђивали комуникације. Споразумом у Казерти од 26. 9. 1944. све грчке снаге стављене су под команду британског генерала Р. Скобија (Роналд Сцобие). Немци су напустили Атину 13. октобра, а Британци се спустили на атински аеродром 13. и 14. октобра. Глав­нина британских снага искрцала се у Пиреју (Пеираиеус). Дошле су и јединице грчке војске у емиграцији. Борбу против Немаца, који су се повлачили, наставио је ЕЛАС.

Почетком јануара 1945. форнииране су југословенска 1, 2. и 3. армија; 1. марта формирана је и 4. армија, а НОВЈ је преимено­вана у Југословенску армију, Морнарица НОВЈ у Југословенску морнарицу, а Врховни штаб у Генералштаб. Јануара 1945. формиране су 2 ваздухопловне дивизије и Речна ратна флотила. Југословенска армија је почетком марта имала 52 пешадијске и 2 вазд. дивизије, 30 артиљеријских и 5 инжињеријских бригада и јединице ратне морнарице. Сем тога имала је Корпус народне одбране (7 дивизија и 3 само­сталне бригаде) и већи број партизанских одреда.

До почетка друге етапе завршних операција за ослобођење Југославије, југословенске јединице извеле су неколико значајних операција: јануара—фебруара 1945. у долини Дрине, у Славонији, код Мостара. Јединице 3. армије водиле су у првој половини марта тешке борбе на Драви приликом немачке противофанзиве у Мађарској.

Немци су у Југославији имали групу армија Е (под командом генерала А. Лера) и део групе армија Ф (под командом фелдмаршала М. Вајкса): немачки 15. и 21. брдски, 15. козачки, 34, 69, 91. и 97. корпус (овај последњи у саставу групе армија Ц у Истри и Сло­венском приморју). Све немачке и квислиншке снаге у Југосла­вији (осим 97. корпуса) стављене су 26. марта под команду гене­рала А. Лера. — У другој половини марта Југословенска армија је била распоређена: на фронту у Лици 4. армија, у Босни 2. армија, у Срему 1. армија, на левој обали Драве и Дунава 3. армија.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970