НАСТУПАЊЕ САВЕЗНИКА, ЈУН 1944—МАРТ 1945.

ПОМОРСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА АТЛАНТИКУ И У СРЕДОЗЕМНОМ МОРУ, ЈУН 1944 — МАРТ 1945.

Операције на Атлантику. — У другој половини 1944, уво­ђењем у борбу подморница опремљених шнорклом, Нем­цима је пошло за руком да подморнице из Бискајског залива пребазирају у Норвешку, и да их неометано упућују из Балтика у Северно море и обрнуто. Ипак, прошек потопљених савезничких бродова на Атлантику остао је и даље низак. Крајем августа, први пут од пада Француске у јуну 1940, упловио је из јужног Атлантика у британске луке један већи конвој, а средином септембра и један конвој из северног Атлантика, па је од тада почео редован саобраћај кроз југозападне прилазе британским острвима. Истовремено, немачке подморнице почеле су дејствовати у обалним водама, али без нарочитог успеха.

Крајем 1944. Немци су протерани с обале Ламанша и знатног дела француске обале, али су њихови торпедни чамци наставили да дејствују у Северном мору, дуж источне обале Енглеске. Они су покушали да торпедним и експлозивним чамцима и џепним под­морницама угрозе савезничко снабдевање на европском кон­тиненту, али без успеха. Средином новембра британски авиони успели су да потопе бојни брод Тирпитз и тако коначно отклоне опасност напада крупних површинских бродова на арктичке конвоје.

Од почетка 1945. дејства морнарица обеју страна ограничена су само на воде северне и западне обале Европе. Немачки сао­браћај дуж обале Норвешке и у Северном мору Британци су нападали лаким поморским снагама и авијацијом, полагали су интензивно и мине на пловним рутама и бомбардовали поморске базе, па су губици Немаца у последњим месецима рата осетно порасли.

Операције на Средоземном мору. — Од августа 1944. Немци су почели да повлаче своје снаге из Грчке и с отока. Са­везнички разарачи су ноћу 12/13. септембра потопили у водама Крита један немачки конвој од 4 мања брода; три дана касније савезници су се искрцали на оток Китиру (Кyтхира)\ у непосредној близини Пелопонеза, и на њему уредили базу за дејства лаких обал­ских снага, којима је активност спутавана минским пољима која су Немци положили у приобалним водама. Савезници су 1. октобра заузели оток Порос (Пћрос), пред улазом у Атински залив; 13. ок­тобра Немци су напустили Атину у коју су сутрадан ушле грчке и

британске снаге. Средином октобра савезници су се искрцали на оток Лемнос, што им је омогућило контролу Дарданела.

На Криту, Родосу, Леросу, Косу и неколико мањих отока, Немци су задржали мање снаге; лишене помоћи поморских и вазду­хопловних снага, оне нису представљале никакву опасност за савезнике.

На Јадранском мору ситуација је била другачија. Немци су морали да се користе поморским комуникацијама, јер је то био једини начин одржавања везе са гарнизонима на отоцима и са онима на обали, пошто су комуникације у унутрашњости биле под ударом јединица НОВЈ. Зато су снаге Морнарице НОВЈ и савезничке лаке обалске снаге, које су дејствовале са Виса, имале знатног успеха у нападима на саобраћај. Савезнички торпедни чамци су у другој половини 1944. потопили или запленили преко 40 бродова, а разарачи 1 већу и 2 мање торпиљарке. Наоружани бродови и патролни чамци Морнарице НОВЈ потопили су или запленили 4 мања немачка брода, а изгубили 2.

Морнарица НОВЈ је у јулу и августу са Виса извршила неколико десантних препада на отоке средње и јужне Далмације; у првој1 половини септембра превозила је и штитила јединице у операцијама за ослобођење далматинских отока и обале. Ослобођењем Дал­мације и пресецањем обалске комуникације, престао је немачки саобраћај на том делу јадранске обале; он се у знатно мањој мери одвијао у приобалним водама северног Јадрана, где се пренело тежиште оперативних дејстава Морнарице Народноосло-бодилачке војске Југославије, па је оток Ист утврђен и пре­творен у базу. Од јединица морнаричке пешадије и наоружаних бродова, и патролних чамаца формирани су почетком новембра 1944. Кварнерски одред морнаричке пешадије и Кварнерски по­морски састав са седиштем на Исту.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970