ПРИЈЕПОЉЕ  ЈЕ  СРПСКИ  ТЕРМОПИЛИ

На великој прослави битке у Пријепољу, пред многобројним скупом, говорио је проф.др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.

”Овде се пре 70 година одиграла најкрвавија битка за време Другог светског рата у Југославији. Више од 500 партизана, бранилаца Пријепоља и нејаке слободе, погинуло је на малом простору у једном дану.

Мртви су победили, живих је преостало мало.

Преморени свакоденевним борбама, од падина Рудника, одакле је са око 400 партизана уочи тог трагичног дана на опоравак стигла, свечано дочекана Прва шумадијска партизанска бригада. Слободно Пријепоље брани Други батаљон Друге пролетерске бригаде, Милешевско-пријепољски партизански одред и Команда места.

ЗАЈЕДНО: НЕМЦИ, МУСЛИМАНСКА МИЛИЦИЈА, ДРАЖИНИ ЧЕТНИЦИ

У зору 4. децембра 1943. године јак мраз, велики снег и набујао Лим. Небудност и неодговорност више команде омогућили су изненадни напад 14.000 до зуба наоружаних Немаца уз борбену подршку Муслиманске милиције под командом Аслановића и четника Драже Михаиловића, којима командује мајор Лукачевић. Партизани су затечени неспремни и на спавању.

Тог дана са пријепољским партизанима  битку у Пријепољу води Шумадија, јер је  и Друга пролетерска састављена претежно од  шумадијских партизана који су се 1941. године повукли у Босну. Трагичан дан за Шумадију и  пријепољски крај, али славан  по жртвовању и ономе што су учинили  тог дана за одбрану слободне територије, рањенике, за све оне и оно што се налазило у Плевљима.

Први и Други шумадијски батаљон, смештени у згради пријепољске болнице и око ње, на левој обали Лима, са лаким наоружањем  и без муниције,  примио је отсудну битку. Могли су се у рано јутро повући али нису, остали су да бране прелаз преко моста  на леву обалу Лима.

Цео дан су издржали, Немци су прелазили тенковима,  пешадија није прошла. Шта би се догодило да су се у зору тог јутра Шумадинци повукли. Много касније војни историчари су оценили „последице небудности могле су бити још теже да упорна одбрана батаљона Прве шумадијске бригаде из болничке зграде није задржало немачке јединице цео дан  у Пријепољу и успорила им покрет ка Плевљима“.

ПЕСМА УСРЕД БОЈА

Када је браниоцима око 15 часова нестало муниције и највише њих већ изгинуло  и рањено, чула се песма „Јасенице што Рудник умиваш, да ли јоште о слободи сниваш“.

До краја песме Немци нису пуцали. Песма а свуда око њих мртви и рањени другови. „Не, не може се све то испричати, толико је то велико било“ – рекла је др Олга Врабич, учесник  битке.

Кад су под заштитом ноћи претекли почели повлачење,  рањени су носили рањенике који су могли бар мало да се крећу.  Непокретне  рањенике  рањени нису имали снаге да понесу. Њихове животе прекратили су ханџар,  кама и немачки метак. Поново су убијали убијене. Од око 260 бораца Првог и Другог батаљона сутрадан било је постројено њих 99 од којих само 10 није било рањено. Од 138 Трећег шумадијског батаљона који се борио у Пријепољу, само седам се вратило у  строј.  Где су изгинули, знају Пријепоље и набујали Лим. Само на Соколници остало је 120 пролетера. Пријепољци нису сви пребројани.

Број погинулих партизана тог зимског дана 1943. године у Пријепољу никада се неће сазнати. Имена су утврђена за близу 500 изгинулих у једном дану. Крајњи биланс зна набујали Лим, зграда болнице, Пријепоље, Соколица, Кошевина, Милешевка и друга попришта ове битке.

Историја зна да је то највећа погибија у једном дану за време четворогодишње борбе  Србије и Југославије за слободу.

Грци су Термопиле које су бранили више дана 300 Леонидиних Спартанаца претворили у светилиште, легенду и мит. Потомци и поштоваоци српске издаје покушали су да српске Термопиле прекрију велом заборава, а изгинуле партизане још једном убију.

СУБНОР организација њихових преживелих другова антифашиста то није дозволио. Одбранили смо истину о српским Термопилима.

Ми још живи учесници тог великог рата и надчовечанске борбе за слободу, организовани у СУБНОР-у са новом плејадом ратника и антифашиста, данас можемо да у име ових 500 изгинулих другова рећи да смо задовољни  јер је српска власт изашла из кошмара и преузела да обележава, поштује и брани истину и дело за историју и понос  остављено  будућим нараштајима.

ЧИМЕ  СЕ ТО ОНИ  ПОНОСЕ У СЕРИЈАМА?

Нека се ствараоци серије “Равна гора“, која се на срамоту Србије финансира нашим парама, диче Лукачевићем и његовим хиљаду четника који су зверски убили тешко рањену „Попадију“, храбру шумадијску партизанску и све остале непокретне рањенике који нису имали муницију да себи одузму живот.

Дозволите ми да будем сентименталан. Сећам се породичног бунара подно Венчаца на коме су Миша Дудић и Ђоле Нешић  са групом партизана пили воду и растајали се од групе остајућих шумадијских бораца. Видевши забринутост и тугу код оних који их испраћају, Миша је обећао да ће се на пролеће вратити и заједно ослободити Шумадију и Србију.

На пролеће се незнатно вратило одлазећих и сусрело са незнатним бројем  остајућих, али и са много нових партизана које тада нису познавали. То је судбина рата и борбе за слободу.

Браниоци Пријепоља, почивајте у миру, постали сте мит и отишли у народну легенду. Хвала вам за учињено” – рекао је председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, на народном митингу поводом обележавања епопеје из народноослободилачке антифашистичке борбе у Другом светском рату.