У малом сремачком селу Војка одржана је манифестација „Партизанске војачке ватре”, која је посвећена почецима отпора фашизму у јулу 1941. године.

Свечану академију отворио је почасни председник СУБНОР-а Војке, Слободан Милошевић, који је подсетио да је село Војка успело је током рата да мобилише 600 бораца који су се прикључили партизанима, а прве устаничке пуцње испалио је бежећи од усташа Глигорије Ђока Грујић, звани Пишта. Уследио је усташки терор, људи су извођени из својих кућа и упућивани у Јасеновац – навео је између осталог Милошевић. – Петар Р. Марић, ђак, скојевац имао је само 17 година када је погинуо у Београду по задатку. Био је први Војчанин који је изгубио живот у борби против окупатора. Последњи војачки борац који је погинуо у рату био је Срета Баги, који је изгубио живот 4. јула 1945. године у Новој Градишки, приликом чишћења терена од преосталих фашиста. Милошевић је говорио и о мање познатим детаљима са суђења „Пазовачки случај” одржаног у Вуковару јануара 1942. године пред „покретним пријеким судом НДХ” када је оптужено 25 лица међу којима син и супруга народног хероја Јанка Чмелика, као и тројица Војчана – Милош Хаyић, Никола Филипин и Лазар Чикош. Осуђени су на смрт и стрељани у Дудику крај Вуковара, а извршењем је командовао злочинац Јурај Меркаш. Посебан злочин без казне било је вешање 20 младића из Војке и једног из Белегиша који су из логора Сајмиште довезени до старе железничке станице у Војки. Они нису били мобилисани, нису били борци, већ младићи до 23 године, што је био страшан ударац за цело село.

На споменику палим Војчанима у Другом светском рату делегације СУБНОР-а Војке, СУБНОР-а АП Војводине и СУБНОР-а града Новог Сада положиле су цвеће и венце.

У наставку је одржан културно-уметнички програм.