Пета скупштина СУБНОР-а Србије углавном се бавила функционисањем борачке организације. Констатовано је да месне организације обухватају 542.266 чланова (бораца 244.196, ратних војних инвалида 138.000 и резервних војних старешина 160.070).
Оцењено је да су месне организације своју активност углавном усмериле на практична питања као што су сређивање евиденције чланства, прикупљање чланарине, регулисање права из области здравственог и материјалног обезбеђења, давање предлога за унапређења и одликовања резервних војних старешина и др.
Општинска удружења била су ангажована на пружању помоћи чланству у остваривању њихових законитих права, обележавању важних датума из НОБ-а и на подизању споменика и спомен-обележја. Такође је констатовано да многа општинска удружења, поготову у мањим и сиромашним општинама, немају основне услове за рад (просторије за окупљање, финансијска средства итд.).
Променама у административној подели, број срезова у Србији је смањен са 21 на 14, па је тиме смањен и број среских Савеза удружења бораца, што је утицало на побољшање смештајних, финансијских и кадровских услова рада Удружења. Покрајинска руководства су веома активно радила на решавању свих проблема бораца.
Поред активности на реализовању програмских задатака, покрајинско руководство је, у том периоду, одржало саветовања са руководствима Савеза срезова и општина, по конкретним тематским областима, као што су: проблеми бораца колониста у Војводини, материјално обезбеђење бораца, школовање и оспособљавање деце палих бораца и др.18
На овом конгресу председништво СУБНОР-а Србије изабрало је, осим поменутих, још и Комисију за бивше ратне заробљенике и Савет за борачку заштиту.