На Четвртој скупштини СУБНОР-а Србије одлучено је да основне организације у селима и засеоцима које имају мали број чланова треба спајати и укрупњавати на широј територијалној основи.
Развитак комуналног система у Србији и јачање општине као основне друштвено-политичке заједнице захтевали су и јачање општинских организација Савеза удружења бораца. У том циљу на скупштини је закључено да се општинским организацијама пружи помоћ и у општинске одборе поставе плаћени функционери.
Рад Главног одбора после Трећег конгреса карактеришу појачана активност и шира сарадња са другим организацијама и установама које својим радом могу да помогну у проучавању и решавању проблема организације. Главни одбор Савеза бораца нарочиту пажњу је усмерио на следећа питања:
- у току 1956. и 1957. године прикупљени су сви подаци о подигнутим споменицима НОБ-а до тог времена;
- разматрана је активност на ванармијском војном васпитању свих података о подигнутим споменицима НОБ-а до тог времена, питању и сарадњи Савеза бораца са другим организацијама и установама у вези са овим питањима;
- претресана је општа културна делатност Савеза бораца са посебним освртом на хронике из НОР-а;
- разматрано је стање музеја револуције;
- разматрани су проблеми деце палих бораца и жртава фашистчког терора која се школују и стручно оспособљавају.
На основу таквих анализа у свим републикама, Савезно извршно веће донело је Уредбу о посебном инвалидском додатку за децу палих бораца која се школују, а Народна скупштина Србије донела је Закон о жртвама фашистичког терора, по коме су за даље школовање деце обезбеђена материјална средства.
Осим тога:
- организоване су дописне школе, курсеви и семинари ради стручног оспособљавања учесника НОР-а који немају довољно квалификација;
- сагледано је и проучено стамбено питање бораца и инвалида;
- 1960. године извршен је попис свих учесника НОР-а, по годинама учешћа, националном саставу, школској спреми итд., па су на тај начин добијени веома корисни подаци за даље решавање борачких питања17;
- 1961. године извршен је попис деце палих бораца и жртава фашистичког терора од 15 до 25 година старости која се школују и стручно оспособљавају, па су и ти подаци добро послужили за даље решавање таквих проблема.
При Главном одбору, осим фонда за здравствену и социјалну заштиту и Стамбеног фонда, формиране су и нове комисије:
- за питање деце палих бораца и жртава фашистичког терора,
- за уређивање и обележавање историјских места из НОБ-а,
- за бригу о борцима и породицама палих бораца и
- за чување тековина и развијање традиција НОР-а.
И даље је остала могућност повремено формирања и других комисија за решавање појединих актуелних питања.