На редовној изборној скупштини, која је одржана у Централном дому Војске Србије и Црне Горе, одлучено је да ће СУБНОР уложити максималне напоре да се очува јединство организа­ције и да се предупреде сви покушаји његовог разбијања и стављања на мар­гине друштвеног живота. Констатова­но је да ће јака и јединствена органи­зација СУБНОР-а и у будућности бити друштвена снага са којом сви морају рачунати. СУБНОР мора да сачува свој изворни идентитет, назив и симболе настале током рата и вишедеценијског постојања и рада у миру.

Ha основу Извештаја о раду, реферата и дискусије 15. изборна скупштина СУБНОР-а Србије донела је следеће закључке:

• Неговање и афирмацију традиција НОР-а и његових тековина и свих ослободилачких ратова Србије осавременити новим садржајима.
• Борба за истину о НОР-у и његовом историјском значају за ослобођење земље и победу над фашизмом представља трајан задатак свих орга­низација СУБНОР-а.
• У свим борачким срединама интензивирати пријем у чланство пото­мака, поштовалаца и учесника у оружаним акцијама и одбрани земље од НАТО агресије.
• Непрекидна брига за здравствену и социјалну заштиту бораца и РВИ обавеза је свих организација.
• Међународна активност ће се одвијати преко Комитета СУБНОР-а Ср­бије и СУБНОР-а Црне Горе кад су у питању FMAC, FIR, регионална и национална удружења ратних ветерана. Сарадња са међународним ко­митетима концентрационих логора и удружењима бивших логораша у земљама у којима су у току рата била стратишта грађана и бораца спада у ред најважнијих задатака у области међународне сарадње.
• Информисање о активностима СУБНОР-а у медијима (штампа, радио и телевизија) треба да буде шире, објективније и мање подложно ути­цајима ревизиониста историје.
• Лист „Борац” треба да задржи основну функцију да буде гласило за интерно информисање борачког састава.
• Фондација „Драгојло Дудић” треба да се сачува као значајна и специ­фична културна институција.
• Сарадња са органима власти се нарочито односи на питања законодавне делатности и примене закона којима се регулишу права бораца и РВИ, као и на питања заштите споменичке баштине из НОР-а и обележавања најважнијих догађаја из ослободилачког антифашистичког рата.
• СУБНОР ћe у свом будућем раду остваривати сарадњу са сродним ор­ганизацијама, друштвима, па и политичким странкама које сходно одредбама Статута СУБНОР-а уважавају карактер НОБ-а и признају легитимитет СУБНОР-а као организације бораца НОР-а и ослободи­лачких и одбрамбених ратова Србије.
• Сарадњу са Војском Србије и Црне Горе наставити у духу традиционално добрих односа и помоћи коју је Војска пружала организацији свих зна­чајних манифестација у програмском, протоколарном и логистичком смислу.
• Сарадња са Удружењем војних пензионера, Удружењем војних старе­шина, Црвеним крстом и другим удружењима и хуманитарним орга­низација треба да буде континуирана.
• СУБНОР остаје при ставу да је напад земаља чланица НАТО-а био акт агресије на Србију и СРЈ, супротан Повељи Уједињених нација и међу­народном праву, и да је Хашки трибунал првенствено политичка, а не правосудна институција.
• СУБНОР Србије ће подржати сваки програм и међународни пројект који признаје да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Србије и Државне заједнице СЦГ, који ће обезбедити повратак свих привремено расељених лица са Косова и Метохије на њихова огњишта и гарантовати локалну самоуправу на етничком принципу, слободу кретања српског и неалбанског становништва и њихову личну безбедност и имовину.
• Чланови СУБНОР-а Србије ће се залагати за очување Државне заједнице Србија и Црна Гора у духу Уставне повеље или новог уставног акта који ће договорно донети две чланице.

Савет СУБНОР-а Србије

На основу Статута СУБНОР-а Србије, раније донете Одлуке на Скупштини СУБНОР-а Србије и предлога Председништва Републичког одбора СУБНОР-а Србије, Републички одбор СУБНОР-а Србије донео је Одлуку о образовању, карактеру, саставу, садржају и начину рада Савета СУБНОР-а Србије. Савет СУБНОР-а Србије образује се и ради при Републичком одбору СУБНОР-а Ср­бије. Савет је интерно саветодавно радно тело – облик рада СУБНОР-а Србије. Савет разматра питања од већег значаја за рад СУБНОР-а Србије, даје мишље­ња, покреће иницијативе и предлоге Републичком одбору СУБНОР-а Србије.

Предлоге за именовање чланова Савета могу давати организације СУБ­НОР-а Србије и њихови органи, као и поједини чланови. Чланство у Савету није почасног већ је радног карактера. У раду Савета могу учествовати по позиву и друге личности које могу допринети разматрању појединих питања на дневном реду Савета.

Савет се образује на најширој основи из редова: бивших руководилаца и ак­тивиста СУБНОР-а, потомака пријатеља и других поштовалаца НОР-а; чланова других opгaнизација и удружења који су активно сарађивали на афирмацији и неговању традиција и тековина и вредности НОР-а; стручњака установа и органа који су се афирмисали у обележавању и заштити споменичких обележ­ја – објеката и вредности НОР-а; људи који својим знањем и искуством могу помоћи унапређењу рада СУБНОР-а Србије.

Савет броји до 35 чланова. Чланове Савета именује Републички одбор СУБ­НОР-а Србије на предлог Председништва (председника) Републичког одбора. Током рада Савет се, зависно од потреба, може проширивати новим члановима.

Савет ради у седницама. Седнице Савета сазива и предлаже дневни ред председник Савета и на предлог председника Републичког одбора СУБНОР-а Србије.

Савет ради по Пословнику који потврђује – верификује Председништво Републичког одбора СУБНОР-а Србије.

Савет може по потреби да образује радне групе за припрему појединих материјала за седнице.

Материјалне, финансијске, техничке и друге услове за рад Савета обезбеђује Председништво Републичког одбора СУБНОР-а Србије.

На основу личног пристанка и прихваћених предлога за именовање чланова Савета СУБНОР-а Србије, у Савет су именовани: академик проф. др Михаило Марковић, академик проф. др Чедомир Попов, академик проф. др Славко Гор­дић, академик проф. др Васкрсије Јањић, генерал-пуковник у пензији Милан Бјелогрлић, генерал-пуковник у пензији Стеван Мирковић, др Коча Јончић, Милисав Лукић, Олга Живковић, проф. др Брана Перовић Нешковић, Слобо­дан Босиљчић, Милосав Бојић, генерал-потпуковник у пензији Воја Микић, генерал-потпуковник у пензији Радован Васиљевић, Живан Васиљевић, проф. др Миодраг Кумовић, Јово Стаматовић, проф. Миодраг Ђурђевић, Љубомир Михајловић Корчагин, Александар Виторовић Цига и Бора Ерцеговац.

Предложена је и добијена лична сагласност да се у Извршни одбор Савета именују: за председника академик Михаило Марковић, за потпредседнике Ми­лисав Лукић, др Коча Јончић и генерал-пуковник у пензији Стеван Мирковић.