Шеснаеста скупштина СУБНОР-а Србије, одржана у Београду, 22. јануара 2010. године

На Скупштини је констатовано да је у средишту пажње Републичког одбора и Председништва током читавог четворогодишњег периода углавном било питање:

  • неговање народноослободилачких и антифашистичких традиција,
  • борба за истину о НОР-у и очување његових тековина,
  • одлучно супротстављање свим покушајима да се рехабилитују колабо­рација и квинслинштво и њихови носиоци,
  • унапређивање социјалне и здравствене заштите бораца и инвалида,
  • успостављање што бољих односа са органима власти на свим нивоима, са Војском Србије, хуманитарним и сродним друштвеним субјектима,
  • заштита и старење о имовини СУБНОР-а Србије,
  • развијање међународне сарадње, посебно са борачким организацијама бивших република СФРЈ,
  • спровођење конкурса Фондације „Драгојло Дудић”,
  • обезбеђење материјалних и других услова за излажење „Борца”,
  • сређивање статистичких података о чланству,
  • интервенције у свим случајевима оштећења или скрнављења споменика НОР-а,
  • организовање и учешће у промоцијама нових књига и публикација са тематиком НОР-а,
  • одржавање сталне или повремене комуникације са министарствима чије се надлежности односе на статутарне и програмске обавезе СУБНОР-а Србије и са представницима разних невладиних органи­зација.

Један од основних праваца де­ловања Републичког одбора и Пред­седништва односи се на питање да се очува и унапреди јединство орга­низације. Такође, посвећена je па­жња унапређењу облика деловања и организовања од месних удружења, општинских, градских и покрајин­ских одбора до Републичког одбора и његових органа.

Савет СУБНОР-а Србије, образо­ван први пут у том мандатном пери­оду, није био значајније ангажован. Одржао је две седнице. Прва је била посвећена конституисању, а на Дру­гој седници, која је одржана 2007. го­дине, донето је посебно Саопштење поводом плана Мартија Ахтисарија о независности Косова и Метохије.

Одговорност лежи на Председни­штву, али на одсуству иницијативе самог Савета. Констатовано је да није испуњен основи циљ образовања Савета да се радни, интелектуални и искуствени потенцијал његових чланова, некадашњих функционера СУБНОР-а, што конкретније искористи у раду организације.

Скупштина СУБНОР-а усвојила је следећи платформу:

Деловање Савеза удружења бораца НОР-а Србије темељи се на четири основна опредељења. Она проистичу из политичких и моралних вредности антифашистичких традиција НОР-а које представљају суштину друштвеног бића и идентитета борачке организације:

  • афирмација и очување ослободилачких, патриотских, демократских и других прогресивних идеја и циљева за које су гинули и у себи их носили борци за слободу окупиране земље од фашистичког окупатора;
  • очување, одбрана и заштита историјских вредности НОР-а од бесо­мучних напада и фалсификата оних снага које су идејни наследници сарадника окупатора и националне издаје у току рата;
  • у складу са познатим култом партизанске солидарности, обавеза је да се трајно брине о социјалној сигурности и правима бораца, инвалида и породица палих бораца и унапређивању квалитета и ефикасности свих облика здравствене и социјалне заштите;
  • одбрана интегритета и тековина организације, јавност рада и инфор­мисаност чланства, даља демократизација, јачање угледа и друштвене позиције организације у друштвено-политичком животу српског дру­штва и јачање међународног угледа у свету трајни је задатак борачке организације;
  • СУБНОР у свим међународним организацијама (FMAC, FIR и друге) и билатералној сарадњи годинама активно делује. Залаже се за очување изворних принципа антифашизма на чијим темељима су настале и делују ове организације.

Сарадња са борачким организацијама осамостаљених република бивше заједничке државе са декларативних изјава о потреби сарадње постепено пре­лази на терен договора који се односе на заједничко обележавање најважнијих датума из заједничке антифашистичке и ослободилачке борбе и међусобно обавештавање о раду и проблемима организација.