У Петроварадину је откривена спомен плоча Ћирилу Колачеку, истакнутом синдикалном активисти, члану КПЈ и антифашисти Ћирилу Колачеку. Плоча је постављена на иницијативу Удружења „Беседа“ , а на основу раније спомен плоче која је „нестала“ током 90-тих година прошлог века. Свечаном откривању пристна је и била и делегација СУБНОР-а Града Новог Сада која је од почетка подржала иницијативу за постављање спомен плоче.
Ћирило Колачек рођен је 1879. године у Београду. Као млад радник-кројач Ћирило Колачек рано се сусрео се са радничким покретом и активно се укључио у исти. Прелази у Петроварадин где врло брзо постаје партијски и синдикални активиста. Био активан у лево оријентисаним радничким организацијама.
У то време КПЈ доживљава свој велики узлет освајајући власт у 59 градова и општина широм Краљевине СХС, међу којима су Београд и Загреб. Као одговор на растући успех КПЈ почињу прва хапшења комунистичких активиста. У новембру 1920. године хапсе се Ћирило Колачек и Филип Филиповић и након кратке истраге у Сремској Митровици пуштају на слободу. Убрзо политички притисак појачава доношење Обзнане, којом се ван закона ставља свака комунистичка делатност.
С циљем легализације деловања активисти КПЈ оснивају Независну радничку партију Југославије. Управо у њеним редовима Жирило Колачек наставља свој политички активизам. У јануару, 27. 1924. месна организација НРПЈ у Новом Саду сазвала је конференцију у Петроварадину – баш у стану Ћирила Колачека – и тада су једногласно усвојене резолуције о аграрном питању, о борби против фашизма и о синдикалном организовању радника. Ова конференција показује да је Колачек био један од водећих радничких функционера на локалном нивоу и препознатљив ветеран борбе за радничка права.
На почетку Другог светског рата са тада већ нарушеним здрављем са породицом одлази у Београд где ће наставити да ради као кројач. Туберкулоза којој није било лека узима свој данак и 31. марта 1943. године умире у Београду.
Ћирил Колачек није био вођа из уџбеника, већ борац из народа. Његов живот показује да историју не чине само великани, већ и они чије се име преноси тихо, из књиге у књигу, из архива у памћење.
- децембар 2025. год.