ПЕРИОД МУЊЕВИТОГ РАТА, СЕПТЕМБАР 1939 — ЈУН 1941.

ПОЛИТИЧКИ ДОГАЂАЈИ У ЕВРОПИ, ЈУН—СЕПТЕМБАР 1940.

Канада, Аустралија и Нови Зеланд су 11. јуна објавили рат Ита­лији. Истог дана САД су се споразумеле са В. Британијом о уступању ратног материјала. Франкова Шпанија је 13. јуна из неутралности прешла у »активну незараћеност«, а 14. јуна окупирала међународну зону Тангер. Совјетски Савез је предузео мере обезбеђења: на основу споразума о узајамној помоћи с Латвијом, Литвом и Естонијом септембра—октобра 1939, нотама од 14. и 16. 6. 1940. издејствовао је право да држи трупе на територији тих земаља; од 15. до 17. јуна Црвена армија је прешла на њихову територију. После победе комунистичких партија на изборима, 21. јула су се ове земље прогласиле совјетским социјалистичким републикама. Оне ће почетком августа ући у састав Совјетског Савеза као по­себне републике. Совјетски Савез је 26. јуна поставио захтев Румунији за Бесарабијом и северним делом Буковине (Буцовина). Два дана касније Румунија је то прихватила. У исто време она се одрекла британско-француских гарантија од 13. априла 1939, а њена новообразована влада постала је изразито пронемачка.

Када је постало јасно да је слом Француске неизбежан, из Лондона је 18. јуна генерал Ш. Де Гол позвао француски на­род да заједно са В. Британијом продужи борбу; четири дана кас­није образовао је Комитет Слободне Француске (Цомите Фратифаис Либре — ЦФЛ). Пошто је Немачка запосела читаву француску атлан­тску обалу до шпанске границе, британска флота је 26. јуна проширила блокаду на њу. Да би спречила да се силе Осовине користе францу­ским ратним бродовима усидреним код Орана, британска флота их је напала 3. јула у Мерс ал-Кебиру и потопила 2 бојна брода и 1 разарач, а 1 бојни брод тешко оштетила. Истовремено, заплењени су француски ратни бродови који су се нашли у британским лукама; 8. јула Британци су у Дакару напали авионима и тешко оштетили француски бојни брод Рицхеттиеу, а бродове који су се затекли у Александрији неутралисали без борбе. Британска влада прекинула је 23. јула дипломатске односе са Петеновом владом, која се 12. јула конституисала у нову тзв. владу Петенове Француске, са седиш­тем у Вишију (Вицхy) — (названа и Вишиска Француска); британска влада ће признавати као законитог представника Француске Комитет Слободне Француске.

Пошто су завршили операције у Француској, Немци су предузимали нове мере у Европи, којима су хтели учврстити постигнуте војне успехе. Првог јула окупирали су британске отоке Џерзи (Јерсеy) и Гернзи (Гуернсеy), у близини француске обале. Четири дана доцније Шведска је прихватила захтев да дозволи пролаз немачких трупа преко своје територије. Верујући да му је победа на Западу обезбедила доминацију над европским континентом и наставак рата учинила безнадежним за В. Британију, руководство нацистичке Немачке је било убеђено да ће противник сада прихватити његове услове за мир. Хитлер је 19. јула у Рајхстагу понудио мир В. Бри­танији, али је она одговорила 22. јула негативно.

Интервенишући у граничном спору између Мађарске и Румуније, Немачка и Италија су Другом бечком арбитражом ( Бечке ар­битраже), 30. августа, принудиле Румунију да Мађарској уступи део Трансилваније; 7. септембра, Румунија је уступила Бугарској јужну Добруџу; дванаест дана касније у Румунији је заведена војнофашистичка диктатура генерала Ј. Антонескуа. Док су вршене припреме за рат против Совјетског Савеза, потписан је Тројни пакт између Немачке, Италије и Јапана, 27. септембра; фашистичке земље су се још чвршће повезивале у спровођењу својих освајачких планова.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970