ПЕРИОД МУЊЕВИТОГ РАТА, СЕПТЕМБАР 1939 — ЈУН 1941.

НЕМАЧКА АГРЕСИЈА НА СЕВЕРУ ЕВРОПЕ, ПРОТИВ ДАНСКЕ И НОРВЕШКЕ, АПРИЛ—ЈУН 1940.

Немачки и британски планови око Скандинавије. — Данска, Норвешка, Шведска и Финска потписале су 27. 5. 1938. у Стокхолму декларацију о неутралности. Данска и Немачка потписале су 31. 5. 1939. пакт о ненападању; Норвешка је одбила сличну немачку понуду, изјавивши да се не осећа угроженом. Кад је избио финско-совјетски рат, Данска, Норвешка и Шведска 7. 12. 1939. изјавиле су да желе остати у строгој неутралности. Данска је остала при својој ранијој одлуци да допушта пролаз бродовима и Немачке и западних савезника из Балтичког у Северно море.

Обе зараћене стране биле су нарочито заинтересоване за Нор­вешку. Преко норвешке луке Нарвик током целе године превозила се за Немачку шведска железна руда, која је била од виталног зна­чаја за њену индустрију (краћи и безбеднији пут преко Ботниског залива на Балтичком мору није се могао користити 6—8 месеци у години због залеђених лука). Осим тога Норвешка је за Немце могла бити важна ваздухопловна и подморничка база за напад на В. Британију и поморске комуникације у северном Атлантику и Норвешком мору. За савезнике би била погодна основица за активност флоте и авијације против Немачке, за пресецање снабдевања Немачке стратегијским сировинама (железна руда, молибден, волфрам и др.). Из Норвешке могао се вршити притисак и на Шведску за спречавање трговине са Немачком.

Немачка је 2. 9. 1939. обавестила норвешку владу да ће свака повреда норвешке неутралности изазвати немачку реакцију. Међу­тим, њени бродови користили су се норвешким територијалним во­дама за превоз руде из Шведске. У децембру немачке подмор­нице су у норвешким територијалним водама потопиле три трговачка брода у британској служби. У међувремену, В. Британија узела је у најам око 2,45 милиона БРТ норвешког трговачког бродовља. Командант немачке ратне морнарице предложио је 10. октобра да се Норвешка окупира, јер би се тако добиле ваздухопловне и поморске базе на северу Европе. Вода нацистичке партије Нор­вешке В. Квислинг (Видкун Абрахам Оуислинг — в. Квислинзи) саопштио је Хитлеру 13. децембра у Берлину да би му пружио по­дршку ако се у Норвешку искрцају немачке трупе. Хитлер је на­редио средином новембра да се испитају могућности за такав подухват. Два месеца касније, на основу поднете студије, од­лучио је да немачке трупе запоседну Данску и Норвешку (поду­хват Везерибунг — в.). Сложену поморску, копнену и ваздухопловну операцију припремио је за то посебно формирани штаб. Због изузетно великог ризика, јер је подухват требало извести у близини целокупне британске флоте, на припремама се радило у нај­већој тајности, чак и мимо Команде копнене војске. Али, због залеђених лука у западном делу Балтичког мора, подухват се није могао остварити пре краја марта 1940. Средином децембра 1939. британски Адмиралитет је донео одлуку да се онемогуће немачки транспорти преко норвешких • територијалних вода.

После избијања непријатељстава између Финске и Совјетског Савеза, француски врховни командант предложио је 15. И 1940. да се западне силе активно ангажују на Скандинавском полуострву. Савезнички Врховни ратни савет одлучио је 5. фебруара да се Финској упути помоћ у живој сили и материјалу, да се поседну норвешке луке Нарвик, Тронхејм (Трондхеим), Берген и Ставангер и шведски рудници железне руде Кинина и Јеливаре (Гдлливаре). За ту акцију, која је требало да се изведе 20. 3. 1940, предвиђено је око 150 000 војника (100 000 Британаца и 50 000 Француза). Велика Британија и Француска затражиле су од Норвешке и Шведске да преко својих територија дозволе транспорт за Финску. Шведска и Норвешка су то одбиле, изјављујући поновно 25. фебруара да остају неутралне.

Пошто је значај скандинавске железне руде за Немачку био од животне важности, савезнички Врховни ратни савет усвојио је 28. марта одлуку да се 1. априла известе Норвешка и Шведска да се више не може поштовати њихова неутралност, јер она служи само Немачкој, и да се 5. априла поставе минска поља (операција Wилфред) у нор­вешким територијалним водама. Савет је уз то предвидео да се у случају немачког реаговања на ту акцију упуте 1 пд за десант у подручју Нарвика, а 5 батаљона за десант у Бергену и Тронхејму и реид код Ставангера. Савезници су 5. априла обавестили норвешку и шведску владу о предстојећој акцији. Истог дана испио­вио је пловни састав (и бојни брод, и крстарица и 16 разарача) за полагање планираног минског поља. Истовремено су у британској поморској бази Клајд (Цлyде) укрцане на 5 крстарица савез­ничке снаге предвиђене за искрцавање у Норвешку| (Нарвик, Тронхејм, Берген, Ставангер).

У међувремену, Хитлер се колебао да ли пре да изврши напад на Западу, или да нападне Данску и Норвешку. Осећајући опасност да би га на северу Европе савезници могли предухитрити, 1. 3. 1940. издао је директиву да се пре напада на Западу окупирају Данска и Норвешка. Другог априла наредио је да напад почне 9. априла, без објаве рата, и уз садејство пете колоне. Било је предвиђено да се Данска и Норвешка нападну у исто време, под видом пријатељске окупације, ради заштите од савезника. Ра­зуме се, сваки отпор требало је силом савладати. За напад на Данску одређен је 31. корпус (2 пд) и 2 моторизоване бригаде, а за напад на Норвешку 21. корпус (5 пд и 2 брдске дивизије) и 3. брдска ди­визија. Оба напада извешће се уз подршку и садејство ратне мор­нарице и ратног ваздухопловства (10. вазд. корпус са 500 борбених авиона и придатих 500 транспортних авиона). Први пут планирано је једновремено дејство с мора, копна и из ваздуха. За напад на Данску предвиђена су 4 ваздушна десанта за заузимање аеро­дрома и моста код Вордингбора (Вордингборг) и 7 поморских десаната за заузимање 7 најважнијих лука; истовремено, копнене снаге су имале задатак да продру у све важније области Данске. За напад на Норвешку одређене су 4 ваздушнодесантне групе за заузимање аеродрома код Ставангера, Осла, Бергена и Тронхејма, и 6 поморских десаната за заузимање најважнијих норвешких лука од Кристјансана (Кристиансанд) до Нарвика.

Ток операција. — Почетком априла данска влада добијала је поуздане извештаје да предстоји немачка агресија ( Данска), али није предузимала ништа за одбрану земље. Начелник Генерал­штаба предложио је 8. априла пре подне да се мобилише 10 годишта обвезника, али то није прихваћено. Тек кад су немачке моторизо­ване јединице истог дана увече избиле у непосредну близину границе, влада је наредила приправност само у јужном делу земље. Немачки посланик је 9. априла у 5 ч. и 20 мин. предао данској влади ултиматум, којим се обавештава да немачке трупе управо улазе у земљу, а ваздушнодесантне јединице заузимају аеродроме и луке, наводно ради заштите Данске од британско-француске окупације и стављања земље под заштиту Немачке. Два сата после немачког ултиматума, краљ Кристијан X (Кристиан) позвао је војску и народ да не пружају отпор. Истог дана са данских аеродрома летели су немачки авиони према Норвешкој. До 11. априла немачке трупе завршиле су оку­пацију Данске; влада и краљ задржали су своја формална права, а данска војска сведена је на 3300 људи. У немачкој операцији запоседања Данске обострани губици били су безначајни.

Истовремено са нападом на Данску, Немци су напали и Нор­вешку. Кад су све немачке снаге биле на дохвату својих циљева у Норвешкој, немачки посланик у Ослу предао је 9. априла око 5 часова ултиматум норвешкој влади, са сличном садржином као и Данској. Петнаест минута после тога немачке јединице почеле су искрцавање и спуштање ваздушнодесантних група по предви­ђеном плану. Иако је норвешка влада имала раније обавештења о немачким припремама, тек у 2 ч. и 30 мин. тога дана наредила је делимичну мобилизацију, с тим да први дан мобилизације буде 11. април. Због развоја ситуације, објављена је ујутро 9. априла општа мобилизација. Норвешка влада једногласно је одбила немачки ултиматум и у 7 ч. и 30 мин. су Скупштина, краљ и влада прешли из Осла у Хамар. У исто време В. Квислинг је образовао пронацистичку владу и преко радија опозвао наређење за мобилизацију. Одмах после извршене немачке агресије, норвешка влада затражила је од В. Британије и Француске војну помоћ. Савезнички Врховни савет је истог дана, 9. априла, одлучио да интервенише својим снагама. Већ 10. априла Британци су запосели Исланд, а њихова флота извршила је 10. и 13. априла два напада у фјорду Нарвика. Чим је окупирана Данска, САД су запоселе истакнуте тачке на Гренланду. Шведска је 12. априла прогласила неутралност према догађајима у Норвешкој.

Норвешке снаге, заједно са британским и француским, пружале су отпор Немцима до 10. јуна, када је у Тронхејму потписана капитулација. У операцијама у Норвешкој Британци су изгубили 1869 људи, Французи 530, Норвежани 1335, Немци 529 ( Нор­вешка операција). Немци су 24. априла успоставили Комесаријат Рајна за Норвешку. Легална влада Норвешке, тада већ у емиграцији, није признала капитулацију.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970