ФИНСКО-СОВЈЕТСКИ РАТ, НОВЕМБАР 1939—МАРТ 1940.

ПЕРИОД МУЊЕВИТОГ РАТА, СЕПТЕМБАР 1939 — ЈУН 1941.

ФИНСКО-СОВЈЕТСКИ РАТ, НОВЕМБАР 1939—МАРТ 1940.

Пред опасношћу од рата на Балтику и могућношћу да Немци окупирају прибалтичке државе, чиме би створили основицу за зау­зимање Лењинграда и уништење совјетске Балтичке флоте, Сов­јетски Савез је у периоду август — новембар 1939. тражио да му Финска омогући спровођење ефикасне заштите Финског залива успостављањем база на полуострву Ханко, на острву Сурсарију (Суурсаари) и на још три финска острва, запоседањем града и луке Којвисто (Коивисто — Приморск), а на Баренцовом мору коришћењем луке Петсамо (Печенга) и запоседањем Рибарског полуострва (Пу6муу но/иyоцмпое). Уз то, совјетска влада је предложила да Финци поруше гранична утврђења на Карелијској превлаци (Капе/ибЦКуии непеуиееК) и склопе пакт с њом, сличан онима које су потписале друге три балтичке земље. Са своје стране, Совјет­ски Савез нудио је Финској територијалне уступке у Карелији (Карјала — Капејиун), скоро два пута веће од оних које је од ње тражио. Преговори су трајали дуго, док најзад није било јасно да до спо­разума неће доћи.

За то време у Финској је све више јачао немачки утицај. Док су трајали преговори, Финска је извршила делимичну мобилизацију, активирала граничну заштиту и евакуисала цивилно становништво из граничних области. Преговори су прекинути 15. новембра, а 28. новембра Совјетски Савез је отказао Пакт о ненападању. Су­традан су прекинути и дипломатски односи, а дан касније Црвена армија прешла је финску границу без објаве рата ( Финско-совјетски рат, 30. 11. 1939 — 12. 3. 1940).

Велика Британија, Француска, САД и Шведска слале су »добро­вољце« и ратни материјал Финској, а француско-британски Врховни ратни савет је донео одлуку 5. фебруара да упути мешовити експедициони корпус. Али, када је у првој половини фебруара 1940. про­бијена Манерхајмова линија на Карелијској превлаци, финска влада повела је преговоре за прекид непријатељстава, а западни савезници су одустали од упућивања корпуса у Финску. У Москви је 12. марта потписан мировни уговор, по којем је Совјетски Савез добио спорна четири острва у Финском заливу и Ханко у закуп на 30 година. Фински део Рибарског полуострва припао је Совјетском Савезу, а на Карелијској превлаци граница је померена за 150 км на северозапад.

Материјали преузети из Војне Енциклопедије“ Друго издање, Београд 1970