САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816128Укупно посета:
  • 2551315Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

КОМИСИЈА ЗА ПРАВНА И
ОРГАНИЗАЦИОНА ПИТАЊА

Утврђивање и исказивање стварног и потенцијалног политичког значаја СУБНОР-а

СУБНОР Србије данас представља организацију која на основу програмских и вредносних опредељења, како према прошлости тако и према актуелној стварности, окупља у јединствени савез патриотска, антифашистичка и хуманитарна удружења. Као део највиших цивилизацијских стремљења СУБНОР је и незаобилазни  део европске и светске баштине у очувању историјског памћења као путоказа за генерације које статсавају и које долазе.

Не случајно, у дужем периоду, од како је изгубио статус друштвено-политичке организације и законским решењима доведен у статус савеза удружења грађана, СУБНОР је изложен агресивном наступу појединих актуелних центара моћи, који су организовани у невладиним организацијама или у неким од странка које су чланице владајуће коалиције. У наступању према СУБНОР-у ови центри моћи у потпуности користе све ресурсе државе као инструмента принуде.

Данас, под њиховим притиском, у Србији се спроводи антицивилизацијско насиље над историјском истином, како о њеној Народно ослободилачкој борби тако и о вековним слободарским и родољубивим тековинама на којима се заснивају и програмске вредности деловања СУБНОР-а.

Део проблема налази се и у СУБНОР-у.  Пасивним односом, узмицањем пред ревизионистима историје, СУБНОР се у појединим срединама нашао на маргинама догађаја, изолован из основних друштвених и политичких односа.

Одговор оваквој стварности Републички одбор, његово Председништво и друга радна тела дају појачаном активношћу и садржајима примереним времену и актуелним потребама.

Као део ових активности, Председништво је усвојило пројекат емпиријског истраживања о организационим и правним активностима СУБНОР.а Србије, који је предложила Комисија за правне и организационе послове, под називом ЧИЊЕНИЦАМА ДО ИСТИНЕ.

Циљ овог пројекта је стварање основе за оспособљавање органа Савеза за управљање овлашћењима која произилазе из Статута СУБНОР-а, као и за унапређење организације у целини.

 Пројекат садржи четири целине, потпројекте:

Утврђивање и исказивање стварног и потенцијалног политичког значаја СУБНОР-а; Стварање организационих услова за обнову и подмлађивање чланства; Финансирање организације; Материјални, здравствени и социјални положај чланова организације.

Прву фазу реализације пројекта чини потпројекат: Утврђивање и исказивање стварног и потенцијалног политичког значаја СУБНОР-а[1].

Спровођење анкете предвиђено је у 159 општинских и градских одбора. Анкетирање је извршено у периоду од 20.02. до 20.03.2012. године. Учешће у реализацији анкете узела су 93 општинска одбора, или 59 % од постојећих, што уједно чини узорак у овом анкетном истраживању.

 

I – ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ, БРОЈ И СТРУКТУРА

ЕВИДЕНТИРАНИХ ЧЛАНОВА

У свим општинама у Србији СУБНОР има организоване општинске одборе, који имају месне одборе и дефинисано активно чланство.

Мало је организација, невладиних или политичких, које имају овакву организациону инфраструктуру. Ако се имају у виду бројност, интелектуални потенцијали и мотивисаност чланства, мора се констатовати да СУБНОР представља респектабилну организацију која нема ни један разлог да прихвати стање  пасивности и инертности и остави свој кадровски и организациони потенцијал  ван токова друштвеног живота.

Чињенице говоре:

У 93 општинскa одбора, односно 59 % од постојећег броја одбора, укупно је 58.272 евидентираних чланова СУБНОР[2]-а, од чега су:

Учесници НОБ-а 41.-45.

Учесници ратова од 1991.

Потомци и поштоваоци

18.462

27.383

12.427

Нема озбиљне организације без њене организационе структуре примерене времену, засноване на коришћењу свих продуктивних модела организовања и правних инструмената које  пружа систем

Статутом СУБНОР-а   чланство у њему је дефинисано као добровољно и оно може бити појединачно или колективно. Организациони облици предвиђају успостављање одбора на месном, општинском, градском, окружном, покрајинском и републичком нивоу.

У 93 општинска одбора, који су обухваћени анкетом,  организовано је 1267 месних одбора СУБНОР-а.

            Структура  чланства показује да СУБНОР није организација која ”одумире”. Напротив, већина регистрованих   чланова, њих  68%, су припадници релативно млађих генерација.  Даље сагледавање показује да су у категорији чланова из млађих генерација  учесници ратова од 1991. до 1999. године заступљени са 69% , а они који су у СУБНОР укључени као потомци учесника НОБ-а или његови поштоваоци  чине 31% ове групације чланства.

 II – УТИЦАЈ И ЗНАЧАЈ СУБНОР-а У ЛОКАЛНОЈ СРЕДИНИ

Организациона и правна питања су само наизглед правнотехничка, она су по својој суштини базична и стварна основа за политичку и друштвену укљученост Савеза у друштвени систем као пут којим ће се остварити програмска начела и смисао деловања СУБНОР-а.

Сарадња са органима власти на утврђивању и спровоћењу питања која су од интереса за Савез, његове чланове, као и грађане Србије  статутарна је обавеза Удружења Савеза бораца и Савеза и његових органа. Ниво, квалитет, облици и обим ове сарадње у многоме зависе од угледа и утицаја које Савез има у конкретној локалној средини.

Општински одбори различито оцењују   углед и место своје организације у политичком и јавном животу у локалној средини. Већина одбора афирмативно оцењује сопствени углед и место, чак 90 % сматра да имају добар, односно задовољавајући углед и место[3].

Оцене које су дате у одговорима на ово питање  у међусобној су корелацији са оствареном заступљеношћу представника СУБНОР-а у органима локалне самоуправе.

Тамо где је ова заступљеност већа – већи су и утицај СУБНОР-а у локалној средини,  степен сарадње са скупштином општине, подршка локалне заједнице у остваривању програмских циљева, као и обим учествовања општина у финансирању активности неговања традиција и одржавању спомен обележја.

У органима локалних заједница чланови СУБНОР-а су заступљени[4]:

Члан савета МЗ

Одборник с. општине

Одборник с. града

Члан упра-

вног одбора

Остало

Нема заступљености

42

26

3

18

14

42

Већина општинских одбора има своје представнике у неким од органа локалних заједница, њих 55%.

Ипак, нису сви они   на организован начин, као представници СУБНОР-а, бирани у ове органе. Према датим одговорима једног броја одбора, ова заступљеност је производ појединачног   ауторитета, угледа и способности  чланова одбора, а пре свега председника .

Другу групу одговора представљају оцене о сарадњи  на  локалном нивоу, пре свега са органима општина.  Ту сарадњу општински одбори су оценили као:

 Иако 77 % општинских одбора своју сарадњу са општинама оцењује као добру, ово је област где су најизраженија политичка сучељавања.

Настајање ових проблема временски се подудара са увођењем вишестраначја, већ од 1991., а масовно од 2001. године. Проблеми су  изражени, по правилу, тамо где су на власт дошле партије које исказују негативан однос према НОР-у и које имају ревизионистички однос према  колаборационизму.     Један од првих корака у овим срединама било је укидање финансирања  СУБНОР-а и избацивање из општинског буџета. И ту углавном нема образложења. Игноришу се захтеви општинских одбора, нису ”транспарентни” критеријуми за доделу  средстава из буџета, не објављују се конкурси за програме који се финансирају, а када се и даје неки одговор он се своди на информацију да нема пара.

 Карактеристични су примери одбора у Сјеници, Лучанима, Малом Иђошу… којма је одузет пословни простор у коме су до тада радили. Ипак, најдрастичнији пример је у Прешеву, где је општински одбор не само избачен из зграде општине у којој је имао просторије већ су му ” и документа спаљена, само су округли печат и књига евиденције случајно спашени”.

Иако екстремни, ови случајеви указују на потребу већег и непосредног ангажовања како окружних, тако и Републичког одбора у сарадњи и пружању помоћи општинским одборима.

Истовремено, приближно исти број одбора позитивно, добро и задовољавајуће 66%, оцењује подршку локалне заједнице у остваривању програмских циљева СУБНОР-а.

Добро

Задовољавајуће

Имамо делимичну подршку

Немамо подршку

34

27

25

7

Овако висок процент  анкетираних који су се изјаснили као задовољни са сарадњом и подшком коју имају у локалној заједници мора се прихватити са извесном резервом.

Наиме, не ретко се овај став формира на основу спремности     локалне заједнице да учествује у финансирању одређених активности неговања традиција ослободилачких ратова и одржавања спомен обележја за које те локалне заједнице имају посебне интересе.

На то указују и одговори на питање о учествовању локалне заједнице у овом финансирању:

Да, у потпуности

Да, делимично

Не учествује

34

52

7

Из овако успостављених односа на нивоу локалних заједница произилази и оцена о  томе колико је СУБНОР релевантан чинилац у  њиховом друштвеном животу.

На питање: Да ли сматрате да је ваша организација релевантан чинилац у друштвеном животу општине? општински одбори су дали оцену:

III –  СУБНОР  У СРЕДСТВИМА ИНФОРМИСАЊА

Део медија, укључујући и Јавни сервис РТС,  својим програмима и понашањима, све мање су сервис свих грађана, а  они који воде њихову уређивачку политику чине све како би се омаловажио НОБ и избрисало  историјсјо сећање на његову победу над фашистичким окупатором. Електронски и штампани медији бележе активности СУБНОР-а тек ако је присутан неки високи – државни чиновник.

Пред очима учесника  ратова, од НОР-а до НАТО агресије, пише се нова историја. Творци ове политичке лажи, захваљујући могућностима које им пружа партиципација у  државним и парадржавним институцијама, агресивно користе средства масовне комуникације и модерне технике у функцији замене историјских чињеница и претварања лажи у истину.

Они који су, наводно, желели „демонтажу старог система“ – направили су демонтажу система уопште у делу цивилизацијских достигнућа нашег народа: Покушај заобилажења  дела родољубивих снага није успео у намери да избрише историјско сећање на ослободилачке традице наших народа.

Републички одбор, уз пуну подршку општинских одбора, адекватно је реаговао на ове појаве.У  датим условима  учињено је максимално што се могло на упознавању шире јавности са ставовима СУБНОР-а.

Ради сагледавања потпуније слике положаја СУБНОР-а  у области информисања тражено је да општински одбори дају оцену сарадње са писаним и електронским локалним средствима јавних комуникација.

Дата оцена је да је сарадња:

 Из датих одговора произилази да је сарадња са средствима информисања на локалном нивоу знатно боља,  да ова средства прате активност општинских одбора у далеко већем обиму од електронских медија са националном фреквенцијом и дневне штампе. Ова чињеница, уз одговарајуће ангажовање СУБНОР-овог часописа Борац и листова – информатора које издају општински одбори представљају основу за агресивнији информативни наступ СУБНОР-а.

 IV – САРАДЊА СА НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И  ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

  Године транзиције отвориле су низ проблема у делу удружења, уздрмале су добар део локалних организација, погоршале њихов материјални положај, у свеопштој отимачини један број организација остао је без легалног и легитимног простора.

Ни трајне тековине – слободарске идеје и антифашизам нису увек праћене одговарајућим присуством у јавном животу. Организација је одговорила окупљањм истомишљеника, обновом чланства и борбом за очување вредности по којој нас слободарски део Европе и света препознаје.

У том погледу може се  рећи да је  по складности идеја, националном, верском саставу и родољубивом опредељењу СУБНОР јединствена организација која може да служи за пример[5].

Остварење ових опредељења претпоставља успостављање сарадње са ширим кругом невладиних организација и политичких странака које су програмима и праксом својих активности блиске СУБНОР-у. Ипак, у стварности, бар према датим одговорима, и није баш увек тако.

Општинским одборима је постављено питање да ли имају сарадњу са невладиним организацијама или политичким странкама и  ако имају ту сарадњу да наведу са ким је имају.

На питање о сарадњи на локалном нивоу испитаници су одговорили:

Сарадња коју су општински одбори СУБНОР-а остварили на локалном нивоу са:

Невладиним организацијама:

Политичким странкама

Црвени крст

8

СПС

63

Савез вој. Пензион

6

ПУПС

12[6]

Удруж. Пензионера

5

ДС

7

СРВ старешина

5

КП

6

РВИ

4

ДСС

5

СССС

3

Покр. Социјалиста

4

Друш. за бр.о стар.

1

СНС

3

СРС

3

Зајед. За Шумадију

1

ЛСДВ

1

У области сарадње са сектором невладиних организација општински одбори СУБНОР-а остварили су не очекивано мали обим сарадње. Због малог броја одбора који су навели да имају неки од облика сарадње, може се констатовати постојање извесне затворености према сарадњи са невладиним организацијама.

Тамо где ова сарадња постоји, исказана је тенденција међусобног приближавања као и  потреба за заједничко деловање СУБНОР-а и њему програмски и вредносно сродних удружења.

Ово деловање се манифестује заједничким учешћем у организовању одређених активности. Карактеристичан је пример Општинске организације СУБНОР-а Параћина. Ова организација, која иначе има 1.772 евидентираних чланова, у свом саставу као колективне чланове има 232 члана Потомака Солунаца, поштоваоца слободарских традиција. Такође, може се навести пример Општинска организација СУБНОР-а Ћуприја, која има 1.272 регистрованих чланова, и која делује као   ”јединствена организација у којој су организована Удружења бораца, Ратних војних инвалида и бораца ратних операција 1991.-1999.године, као и потомака ратника из првог и другог светског рата”[7].

Много шира је сарадња са политичким странкама. Ова сарадња је делом успостављена на основу различитих опредељења политичких странака на локалном од оних која те исте странке исказују на Републичком нивоу.

Поред све различитости у избору странака са којима су се одбори определили на локалном нивоу, видљива је усмереност ове сарадње Савеза  према СПС-у.

Није ретка констатација одбора да се  стање, услови рада, однос према активностима СУБНОР-а битније поправљају тамо где је СПС ушао у локалне коалиције на власти, односно да проблема нема у општинама у којима је  СПС на власти.

Треба нагласити да постоје, истина не бројни, примери где подршка СУБНОР-у није условљена са тиме која је партија на власти, и сарадња се одвија  у складу са финансијским и материјалним могућностима општина, као на пример у Крагујевцу, Тополи, Крупњу, Руми, Владимирцима,  Великој Плани…

Уочљиво је да је сарадња општинских одбора са партијама које су на власти  на локалном нивоу успостављана не само после завршетка изборног процеса и каоституисања власти. Један број одбора укључио се у предизборни процес усмеравајући чланство којој странци да да подршку.

V – ПРЕДИЗБОРНА И ИЗБОРНА САРАДЊА СУБНОР-А СА ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

Питања о могућностима предизборне и изборне сарадње СУБНОР-а са политичким партијама, појединачно или одрђеним коалицијама, указало је да у овој области постоја  различита и контроверзна опредељења општинских одбора.

Присутна су различита појединачна искуства општинских одбора. Готово пола анкетираних одбора имало је изборну сарадњу са неком од политичких странака. Одбори су се тој сарадњи изјаснили:

 Да ли сте до сада имали изборну сарадњу са неком политичком партијом у смислу давања подршке?

Да – 39;  42%

Не- 54; 58%

Општински одбори који су имали изборну сарадњу са политичким странкама ту сарадњу остваривали су на нивоу локалне заједнице. Њихова опредељења била  су примерена условима у конкретним срединама и зато се међу странкама са којим је остварена сарадња налазе и оне чији је однос према основним интересима СУБНОР-а и НОП-а на нивоу Републике негативан.

Партије којима су општински одбори СУБНОР-а давали подршку, односно са којима су имали изборну сарадњу су:

СПС

СПС коалиција

ДСС

КП

ДС

СНС

СРС

25

7

2

2

1

1

1

Одбори који су у изборима сарађивали са одређеним странкама изразили су спремност за поновну изборну сарадњу и давање подршке одређеним  политичким странкама.

Истовремено, уочљиво је повећан број одбора који су спремни да у изборима дају подршку одређеним политичким партијама. Чак 71 одбор, или 76% анкетираних, има позитиван став према давању изборне подршке одређеним странкама.

Да у изборном процесу никоме не треба давати  подршку сматрају 22 одбора, или њих 24%.  .

Одбори који сматрају да давањем подршке треба да учествују на изборима  као пожељне партнере виде различите странке, при чему су неки од њих истовремено навели више странака, односно коалиција. Као пожељан партнер, односно странка којој треба дати подршку у изборима наведени су:
СПС 37 пута, коалиција СПС; ПУПС и ЈС 24, СНС 7, локалне коалиције које чине групе грађана 6, Покрет социјалиста 4, Комунистичка партија 4, ДС и ДСС по 3 пута, док су ПУПС и СРС наведени по 2 пута.

Иако је СУБНОР нестраначка организација која не трба да буде део изборне активности ни једне политичке странке, већина одбора сматра да под одређеним условима чланови СУБНОР-а, као његови представници, могу да се нађу на изборној листи[8] оних странака које својим деловањем у институцијама друштвених заједница имају јасан, позитиван однос према СУБНОР-у и интересима његовог чланства.

Услови чије испуњење је потребно да би се СУБНОР нашао на некој од изборних листа са јдне стране представљају садржај његовог програмског опредељења, а са друге су израз потрба које су одраз структуре чланства.

И једно и друго указују да се СУБНОР не може изоловати ван економског, социјалног и друштвеног миљеа, и да његово чланство очекује знатно ширу и садржајнију активност од обележавања појединих јубилеја.

Најчешће навођени захтеви према потенцијалним партнерима су:

  • Афирмација посебности СУБНОР-а као изворног носиоца антифашистичке и ослободилачке борбе српског народа;
  • Подршка програмским садржајима борачке организације;
  • Обезбеђивање дела буџетских средстава за остваривање програма неговања слободарских традиција;
  • Залагање за државу социјалне правде;
  • Залагање за већу имовинску и личну безбедност грађана;
  • Израженија борба против снага које се залажу за улазак Србије у НАТО;
  • Брига о социјално – здравственом стању бораца ;
  • Брига о одржавању спомен обележја;
  • Брига о заштити имовине СУБНОР-а, повраћају одузете и стављању у функцију потреба стварног власника;
  • Регулисање статуса учесника у рату 91-99. године;
  • Обезбеђење радних места за борце 1991- 99, као и станова за њихове породице;

Полазећи од оваквих опредељења, и под претпоставком да су се стекли услови да се у одређеној политичкој констелацији испуне основни интереси СУБНОР-а и његовог чланства, општински одбори су се у већини случајева изјаснили да СУБНОР може да буде заступљен на некој од изборних листа[9].

Ова опредељења готово да су подударна када је у питању излазак на локалне и републичке изборе:

Локални избори

Републички избори

Да

Не

Да

Не

74, или 80%

19, или 20%

70, или 75%

23, или 25%

Одбори који сматрају да СУБНОР треба да се нађе на некој изборној листи имали су могућност да  истовремено наведу више странака. Тако су се изјаснили за:

На локалном нивоу: СПС 52, ДС 7, СНС 6, ДСС 5, ПУПС 5, Покрет социјалиста 4,      коалиција СПС-а 3, Покрет радника и сељака 2, мањинске странке 2 и по 1 КП, групе грађана, СРС и СПО.

На републичком нивоу: СПС 53, коалиција СПС-а 7, ДС 4, по 3 одбора се изјаснило за СНС, ДСС и КП,  по 2 за ПУПС, Покрет социјалиста, Покрет радника и сељака, мањинске странке и групе грађана, а један општински одбор се изјаснио за СПО.

VII – ОЦЕНА САРАДЊЕ СА ОРГАНИМА СУБНОР-а

Као организација СУБНОР никада није полазио од монопола , његово организацационо устројство засновано је, у складу са програмским опредељењима, на демокртаским принципима, отворености и спремности за сарадњу са свим субјектима, организацијама и удружењима чији је идеал слобода и неговање слободраских традиција као  незаобилазног дела националног идентитета. Управо тако су и Статутом дефинисани чланство  Савеза, његова унутрашња организација, међусобни односи и сарадња појединих организационих делова.

Зато је провера успешности рада и међусобне сарадње извршних органа Савеза потребна као један од предуслова успешности целе организације.

Општински одбори су високо оценили сарадњу са градским, окружним и покрајинским одборима, као и Републичким одбором СУБНОР-а[10].

Сарадња са градским, окружним – покрајинским одборима Сарадња са Републичким одбором
Добра Осредња Лоша Не постоји Добра Осредња Лоша Не постоји
83, или 89% 6, или 7% 1. или 1% 3, или 3% 82, или 89% 5, или 5% 4,или 4% 2, или 2%

 ЗАКЉУЧАК

Организациона и правна питања су само наизглед, правнотехничка, али су по својој суштини базична и стварна су основа за политичку и друштвену укљученост Организације у друштвени систем .Права решења у овој области су предуслов за остваривање  програмскких начела  деловања СУБНОР-а.

Нема озбиљне организације без њене организационе структуре примерене простору и времену у коме делује. Резултати истраживања сврставају СУБНОР у ред оваквих – озбиљних организација.

Чињеница је да у свим општинама СУБНОР има организоване општинске одборе, који имају месне одборе и дефинисано активно чланство.

Мало је организација, невладиних или политичких, које имају овакву организациону инфраструктуру. Бројност, интелектуални потенцијали и мотивисаност чланства чине од СУБНОР-а респектабилну организацију која нема ни један разлог да прихвати стање  пасивности и инертности и остави свој кадровски и организациони потенцијал  ван токова друштвеног живота.

Проблем и обавеза републичког руководства је да ову респектабилност Савеза преточи у транспарентну репрезентативност. Не сме се дозволити државним чиновницима да,  међу бројним – стварним и фиктивним – организацијама које претендују да заступају интересе  различитих категорија ратних ветерана, СУБНОР сврстава у ниже групе репрезантативности.

Тим пре што структура  чланства показује да СУБНОР није организација која ”одумире”. Напротив, већина регистрованих   чланова, њих  68%, су припадници релативно млађих генерација. Уместо ”јурења” за туђим адремама, списковима и адресарима припадника разних категорија и корисника разних борачких, инвалидских и других пензија и надокнада, мора се извршити увид у наше општинске организације и направити стварна евиденција чланства, на пример онако како то ради Градски одбор Краљева. У противном, владини чиновници ће нам и даље брисати хиљаде чланова, а ми ћемо тачно сабирати не проверене податке.

Најбројнију групу евидентираних чланова Савеза престављају учесници ратова од 1991. године. Они су у узорку заступљени са 47%, односно има их 27,383.

Општински одбори су указали на потребу чињења напора за помоћ у решавању њихових проблема, од новчаних  дугова државе, до услова лечења и збрињавања оних којим је то потребно.

Сарадња општинских одбора СУБНОР-а са сектором невладиних организација је таква да.се, због малог броја оних који су навели да имају неки од  облика, намеће констатациа постојања одређене затворености   за сарадњу са  онима који су нам често по природи и карактеру њиховог деловања блиски.

Много је шира   сарадња са политичким странкама. Ова сарадња је делом успостављена на основу разлка у опредељењима политичких странака на локалном од оних која те исте странке исказују на Републичком нивоу.

Као један од мотива за ову сарадњу одбори су навели омогућавање веће заступљености на нивоу локалне самоуправе.

Тамо где је ова заступљеност већа – већи су и утицај СУБНОР-а у локалној средини,  степен сарадње са скупштином општине, подршка локалне заједнице у остваривању програмских циљева, као и обим учествовања општина у финансирању активности неговања традиција и одржавању спомен обележја.

Управо овде је отворено питање учешћа и ангажовања СУБНОР-а у друштвеном и политичком животу. У дужем периоду, од како је изгубио статус друштвено-политичке организације и законским решењима доведен у статус савеза удружења грађана, СУБНОР је изложен агресивном наступу појединих актуелних центара моћи који, организовани у невладине организације или у неке од странка које су чланице владајуће коалиције у овом притиску користе све државне ресурсе. Под њиховим притиском, у Србији се спроводи антицивилизацијско насиље над историјском истином, како о њеној Народно ослободилачкој борби тако и о вековним слободарским и родољубивим тековинама на којима се заснивају и програмске вредности деловања СУБНОР-а.

СУБНОР је доведен у дефанзиви положај. Одсуство из институција одлучивања  довело га је на   маргине догађаја,  ван утицаја на основне друштвене и политичке односе. У ствари, друштвени положај и утицај СУБНОР-а нису примерени његовим потенцијалима.

Иако је СУБНОР нестраначка организација која не трба да буде део изборне активности ни једне политичке странке, већина одбора, чак 80%, сматра да под одређеним условима чланови СУБНОР-а, као његови представници, могу да се нађу на изборној листи оних странака које својим деловањем у институцијама друштвених заједница имају јасан, позитиван однос према СУБНОР-у и интересима његовог чланства

Свесни ограничења која произилазе из законског статуса СУБНОР-а дефинисаног као ”савез удружења грађана”, а суочени са  укупном  друштвеном  и економском стварношћу одбори су исказали опредељење да у оквиру законских могућности учине све да свој ”политички капитал” – бирачко право, односно право гласа , појединачно и удружени у организацију – уложе у стварање услова у којима ће СУБНОР моћи да остварује своје програмске активности.

Сарадње између руковадстава СУБНОР-а изузетно је позитивно оцењена. Истовремено, један број одбора указао је на потребу увођења и праксе непосредних контакта измемеђу њих и Републичког одбора, као и да се треба увести пракса радног присуства чланова републичког руководства у општинским организацијама.

 


[1] Аутор Пројекта: Дипломирани политиколог Младен Качавенда, председник Комисије за правна и организациона питања.

[2] Табеларни преглед општинских одбора СУБНОР-а обухваћених пројектом, броја месних одбора у њима, регистрованих чланова СУБНОР-а, као и њихове структуре, односно Статутарног основа за учлањење, као посебан сепарат дат је на крају текста.

[3] Из  уз Упитник достављених дописа види се да су у већини случајева општински одбори, у вези попоњавања Упитника, одржали седнице одбора или председништава. Такође, је један број окружних одбора овим поводом одржао седнице. Зато се вредносни судови изнети у датим одговорима могу прихватити као колективан став ових органа.

[4] При давању одговора на ово питање испитаници су имали могућност избора и истовременог навођења више органа у којима имају своје представнике. Зато код овог, као и код одговора који су дати у истом облику нису исказани проценти.

[5] Као једну од, за илустрацију овог става, типичних општинских организација можемо навести СУБНОР Ковачице, општине у којој већински живе Словаци. Иако ову организацију прате сви за СУБНОР-у уобичајено присутни проблеми,  карактеристично је да у општини постоји бројна борачка организација са 468 чланова, у којој већину чине учесници ратова од 1991. године, њих 396 или 85%.

[6] ПУПС се увек наводи у склопу коалиције СПС-а

[7] Цитиран је део из одговора Општинског одбора СУБНОР-а Ћуприја, који истиче да се овакав модел организовања општинске организације у њиховим условима показао као успешан.

[8] Питање формалног учешћа чланова СУБНОР-а на некој од изборних листа конфротирало је три основн става.

Први, већински , око 80% анкетираних, сматра да СУБНОР треба, под одређеним условима, да има своје представнике на изборној листи и да то није у супротности са Статутом. Карактеристичан пример је став Градског одбора Јагодине: ” Савез бораца Србије одрекао се страначко-политичког статуса са најбољом намером ради реформисања и развоја демократских и укупних односа у Србији, али на своју штету. Штету не можемо  надокнадити, можемо је само ублажити адекватним договором са странкама које ‘афирмишу посебност СУБНОР-а као изворног носиоца антифашистичке и ослободилачке борбе српског народа”.

И став Општинског одбора Љубовије илуструје присутно расположење. Они су за стављање кандидата СУБНОР.а на одређене изборне листе. На локалном нивоу су  до краја дефинисали свој став, а за републички ниво опредељење препуштају Републичком одбору и кажу:

” Молимо Вас: подржите онога ко уважава Народноослободилачку борбу и оне који су стали у заштиту србског и осталих народа у циљу мира и слободе у време оружаних сукоба на простору бивше Југославије у периоду од 1991. – 1999. године”.

Други, мањински, око 20%, сматра да СУБНОР не трба да има своје представнике на изборним листама. Карактеристичан пример је став Општинског одбора Неготин: ”С обзиром да чланови удружења припадају различитим политичким опцијама не може се одредити опција за изборну подршку. То је препуштено чланству да се само опредељујепрема својим политичким уверењима. Наш став је да као организација која негује ослободилачке традиције сарађујемо са актуелним руководствима локалне самоуправе уколико она прихватају и поштују наш Статут и Програм рада”.

Треће мишљење је да не трба формално излазити на листама, али да трба дати изборну подршку. Да СУБНОР не трба да се нађе на изборној лист сматра Градски одбор Крагујевца, али да се може остварити изборна сарадња давањем подршке уз ”уз веће ангажовање на побољшању услова живота припадника НОБ-а и учесника ратова 1991.- 1999.”

Ови ставови, који у суштини илуструју исказана опредељења, наведени су и зато што потичу из општинских организација са бројним чланством чија је структура приближна просечној структури чланства Савеза. ( Види прилог дат на крају текста).

[9]              Kaо пример добре сарадње СУБНОР-а  у локалној самоуправи може се навести искуство одбора из Кучева. Они имају представнике у саветима месних заједница, одборника у скупштини општине, чланове надзорних одбора и чланове мировних већа. Од НВО сарађују са Савезом резервних војних старешина и Удружењем пензионера. Од политичкх странка сарађују са СНС и Покртом социјалиста. Сматрају да  треба да се нађу на њиховој изборној листи и на локалном  и на републичком нивоу.

Посебно истичу да су, захваљујући оваквој сарадњи и статусу који имају у локалној самоуправи, ”после петооктобарских промена све наше школе, центар за културу, библиотека и друге установе задржале имена по херојима и првоборцима НОР-а”.

[10]             Одбори који су исказали недостатак сарадње са окружним, односно Републичким одбором су одбори који и иначе немају развијену ни организацију ни развијену активност.

Оно на шта трба указати је сарадња са органима СУБНОР-а на Косову и Метохији. Наиме, пре НАТО агресије и успостављања на том простиру квази државе чије су институције  израсле из терористичке организације ОВК и која је негде на средини, између јавног и прикривеног, од јавности склоњеног, признања од стране српских власти, СУБНОР је, поред Покајинског, имао 5 окружних и 28 општинских одбора. Овој анкети су се одазвала 3 општинска одбора, што само по себи није много – 11%, али је значајна чињеница да су се одазвали, да су сачували чланство и да функционишу као организација. Оправдан је предлог Општинског одбора Косовске Митровице ” да, је корисно и потребно, да чланови Републичког одбора и његовог Председништва, у границама својих могућности, током године обиђу одређени број општинских удружења СУБНОР-а ради упознавања са радом и пружања помоћи у организовању ради решавања појединих питања и проблема”.

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Углавном облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
18/8°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.