СЛОБОДА СЕ МОРА ЧУВАТИ
Ове године 9.маја Србија и цео напредни свет Европе обележиће 70 година коначне победе над фашизмом.
То је прилика да се сетимо милионских жртава које су страдале у казаматима, логорима и на стратиштима, на бројним фронтовима Другог светског рата, које је водила нацистичка Немачка уз помоћ својих сателита Италије, Мађарске и Бугарске. Жеља Хитлера да потчини и крене ка Истоку створила је разорену, економски уништену Европу, што су пратиле огромне људске жртве – око 50 милиона изгубило живот, од тога 1.700.000 Југословена, махом Срба.
Сетимо се само нашег примера: народ устао 27.марта против Тројног пакта и за десетак дана Хитлер је, без објаве рата, ударио на Србију. Српски народ, веран слободарским традицијама, кренуо је у бескомпромисну борбу против фашизма и колаборације. Суровост фашистичких снага, ојачаних домаћим издајницима, није победила иако су падале огромне жртве.
У јулу 1941. формирани су партизански одреди којих је већ у септембру широм Србије било 25 који су, жестоком борбом, створили велике слободне територије. Посебно велики значај имала је она у Западној и Централној Србији, ослободивши Крупањ, Лозницу, Г. Милановац, Чачак, Краљево, Пожегу и друга места. На том подручју почела је да делује нова народна власт, а 17.новембра формиран је Главни народноослободилачки одбор, односно ратна Влада непокорне Србије. Овај простор назван Ужичка република била је најпространија слободна територија на тлу ондашње окупиране Европе, обухватајући простор између Велике Мораве и Дрине.
Хитлер није могао да прихвати чињеницу да у Србији делује слободна територија, па повлачи дивизије са европских фронтова да угуше Ужичку републику. Под њиховим притиском партизански Врховни штаб се повлачи преко Златибора, прелази у Босну и у варошици Рудо формира се Прва пролетерска НОУ бригада, нуклеус оперативне НОВЈ која ће до краја рата нарасти на 800.000 бораца.
У завршној офанзиви око 360.000 Срба
У Србији је 1942. година веома тешка јер долази до великог терора Немаца, Бугара, Мађара, недићеваца, љотићеваца и четника Драже Михаиловића и војводе Пећанца. Једино су се одржали мањи одреди на југу Србије, што је народу давало наду и снагу да издржи невиђене злочине и терор. Поново се, 1943. године, буде нове снаге и почиње формирање нових партизанских јединица. На крају лета долази и до капитулације Мусолинијеве Италије и назире се слом фашистичких снага. У Србију продиру пролетерске и ударне јединице из Босне. И креће се у коначно ослобођење.
Међу свим овим борбама треба у години коначне победе поменути велике битке у којима су наши борци испољавали надчовечанску снагу: Кадињачу, Неретву и Сујетску, Пријепољску битку, Батину, Сремски фронт када је коначно ослобођена Србија.
Српске пролетерске и ударне бригаде и дивизије кренуле су у Хрватску и Словенију и, са јединицама других наших народа, стигле све до италијанске и аустријске границе, када је, седам дана после Дана победе, коначно ослобођена Југославија, у којој је, у завршној офанзиви, учествовало око 360.000 борца и старешина Србијанаца.
Када се сећамо ових славних дана и битака у којима је погинуло више од 305.000 бораца и десетине хиљада цивилних жртава рата – не сме се заборавити и сурови фашистички терор над српским народом: Краљево, Драгинац, Шумарице, Сремски Јарак, Шабац, Бањица, Сајмиште, Сремска Митровица, Нови Сад, Чуруг, Бор, Црвени крст у Нишу, Бојник…
Слобода је извојевана и требало је залечити ране. Породице су изгубиле најдраже, а земља у рушевинама и опустошена. Радило се ударнички и сложно. Земља је изграђена: пруге, мостови, школе, фабрике, болнице, институти, обданишта и све друго што је требало за живот нашем социјалистичком друштву.
Неспорна водећа улога Тита и КПЈ
С пијететом се сетимо да је општенародни устанак и антифашистичку борбу водила КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом. Земља се градила и развијала и постала једна од развијенијих социјалистичких земаља. Поражене снаге у Другом светском рату, потпомогнуте споља, почеле су да руше све оно што је створено. Оптужују нас и за Други светски рат, а посебно сада за 1990. и 1999. годину. Протерано је из појединих република и Покрајине Косова и Метохије преко 800.000 Срба, а нас оптужују за холокауст. Све то прихватају и Дражу Михаиловића проглашавају за националног хероја, а он је у време нашег победничког славља, маја 1945, са својим паравојним трупама, ратовао против ЈА у Источној Босни, слао своје јединице у ослобођену Србију да воде герислки рат и чине злочине.
Нашем народу не могу да се избришу из сећања жртве које су пале и у Првом и у Другом светском рату, и то од истог непријатеља. Покушај брисања борбених традиција из сећања народа највећи је злочин према будућим генерацијама. Не могу да се избришу и забораве гробови 305.000 палих бораца НОБ-а и истина да смо на Дан победе били четврта војна сила у Европи, ни сећања на људе и догађаје из НОР-а, овековечене на силним обележјима подигнутим у споменичкој баштини.
Поремећени односи у свету непрекидно оживљавају и отварају нова жаришта и невин народ страда. Нема скоро континента где не пламте ратни сукоби, сада у више од 30 земаља. Борба за економску и политичку превласт и борба да се поједини делови света подјарме и ставе под своју капу прелазе све границе, прете миру, изазивају крвопролића. Ту спадају и 17 војних сила света које су нас напале 1999.године, уништиле нам инфраструктуру, болнице, школе, обданишта, фабрике, пијаце, мостове, ТВ студије.
Србија је пребродила страхоте бомбардовања, али доживела је да се фалсификује историја Другог светског рата, умањи и негира улога НОП-а и рехабилитује капитулантство према агресору. У НАТО агресији народ Србије је показао неизмерну снагу и невиђено јединство и хероји нису постајали само војници и полицајци, већ и грађани на својим радним местима. На те примере се треба подсетити у овој години победе – зарад незаборава припадника свих генерација.
Позив на јачање антифашизма
У опредељивању руководстава СУБНОР-а за садржаје и програме обележавања коначне победе над фашизмом основна усмереност треба да буде ширина. Ваља превазилазити уско окупљање бораца НОР-а, а прославе повезивати са годишњицом историјског отпора агресору и успесима у обнови и развоју земље.
Организовати већ афирмисане заједничке манифестације са локалом самоуправом, Војском Србије, патриотским и организацијама антифашистичког определења. Кроз разноврсне акције које СУБНОР треба да иницира и организује, биће прилика да се афирмише верност Србије антифашистичкој традицији, да се поново укаже на потребу њеног поштовања, неговања, на неопходност васпитања младих генерација у том духу, на потребу, обавезу да се одбаце покушаји омаловажавања ослободилачке борбе српског народа, на покушај да се рехабилитује квислинштво и колаборација, као прагматична политика и да се ревидирају оцене о Другом светском рату. Превазилазити уске комеморативне садржаје и сведене на полагање венаца, већ се окретати ширем обележавању борбе и победе, уз обавезно одавање поште жртвама. Определити се за шире скупове и савременије садржаје блиске данашњим генерацијама. Посебно настојати на укључивању младих генерација: омладине, политичких партија, културних, спортских и других друштава, с тим да они предлажу себи блиске садржаје као облике осавремењавања наших борачких манифестација.
Централне свечаности поводом 70.годишњице победе над фашизмом биће пробој Сремског фронта 12.априла и 9.мај – Дан победе. Истовремено, цела 2015. година и све манифестације које су буду одржавале биће у знаку овог јубилеја.
Својом активношћу током ове године СУБНОР Србије има прилику и могућност да додатно афирмише верност Србије богатој антифашистичкој традицији, да поново укаже на потребу њеног поштовања. Таквом активношћу СУБНОР Србије ће пружити прилог чувању славне традиције ослободилачке борбе српског народа.
СУБНОР Србије и даље мора да баштини славу историју и подсећа будуће генерације да треба да чувају сећање и захвалност на актере НОП-а који су својом борбом, животима исписали најславније странице српске историје.
У току године бројне манифестације за које се СУБНОР определио биће стварање првих партизанских одреда и одлука о њиховом формирању, местима великих борби и других акција.
У програме укључити обнављање порушених споменика и постављање нових обележја где их нема. Ове акције треба водити заједно са органима локалне самоуправе и према новом Закону о спомен-обележјима и споменичку материју регулисати на јединствен начин.
Посебну пажњу посветити сарадњи са средствима јавног информисања, нарочито локалним. У састав организационих одбора за припреме обележавања ових јубилеја бирати млађе, полетне и стручне људе на најширој основи.
ЈУБИЛАРНЕ ГОДИШЊИЦЕ
Пред слободарским народом Републике Србије ове године је више јубиларних годишњица које ће се обележити на нивоу државе, од којих је Председништво РО СУБНОР-а, на седници одржаној крајем јануара нагласило:
– 200 година Другог српског устанка. То је година када је кнез Милош 1815. подигао Други српски устанак и поставио темеље за стицање самосталности, проширење државе и каснију независност;
– Пад Србије 1915. Једна од најтежих година у историји српског народа када је Србија преживела епидемију тифуса у којој је око милион људи било болесно, а око сто хиљада је умрло. Око 1.200.000 туђинских војника напало је Србију, а Српска војска исцрпљена у три рата и епидемије тифуса морала је преко Албаније да се повуче. Србија је подељена на три дела: немачки, аустријски и бугарски у којима је вршена невиђена тортура и терор над цивилним становништвом.
– 70 година пробоја Сремског фронта. Сремски фронт био је највећи грудобран на овом делу фронта од 21.октобра 1944. до 12.априла 1945. године. Немачка солдатеска, иако је знала да губи рат и да је опкољена са свих страна жилаво се борила и то су били њени последњи трзаји. Велики број жртава био је и на једној и на другој страни, али наша НОВ, потпомогнута јединицама Црвене армије, пробила је фронт и за непун месец дана избила на аустријску границу.
– Ослобођење Србије и победа у Другом светском рату. Србија је коначно ослобођена као и цела Југославија 9.маја 1945. године. Слобода је стигла уз огромне људске и материјалне жртве. То је историјска прилика и могућност да се што масовније, свечаније и радно обележи јубилеј и ода пошта и захвалност милионима жртава палим у том рату широм света, у Југославији, посебно, Србији.
Задатак СУБНОР-а Србије је да јавности, посебо младој генерацији, предочи истину о величанственој антифашистичкој борби народа Србије против фашизма, квислинштва и снага колаборације и укаже на њен допринос победи антифашистичке коалиције и стварању и изградњи нове Србије и Југославије.
– 70. година Међународног дана сећања на жртве холокауста (Старо Сајмиште, Аушвиц) – 27.јануар.
–70. година ослобођења логора Јасеновац – 22.април;
–70. година ОРА Црни врх – сеча дрва за огрев 1.април 1945;
-70.година ослобођења концентрационих логора: Бухенвалд, Дахау, Равенсбрик, Маутхаузен, логори у Грчкој, Норвешкој;
– 20.година Дејтонског споразума 1995-2015.
Посебне активности треба посветити обележавању 4.јула Дана борца и 7.јула Дана устанка народа Србије против фашизма. Као и остале прославе, свечаности и манифестације треба да се одвијају према усвојеном Календару Председнишва Републичког одбора СУБНОР-а Србије и према програмима покрајинских, окружних, општинских организација и месних удружења.