У петак 15. маја Дејан Уметић, уредник активности културе сећања при Руском историјском друштву у Републици Србији и председник Скупштине СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је учествовао путем видео линка на округлом столу „Очување историјског памћења и сузбијање фалсификовања историје“ (Сохранение исторической памяти и противодействие фальсификации истории) који је организовао Универзитет у Тулу. Уметић је излао на тему „Култура сећања у географској регији Срема“ уз превод професора Маргарите Вујовић:
„Поштовани учесници, драги пријатељи
Поздрављам вас из срца Срема, града Сремске Митровице – римског Сирмијума.
Географска регија Сремa је данас подељена на више административних подручја: Земун са данашњим Новим Београдом и околином, припада управи града Београда. Део насељених места у близини Дунава и Новог Сада припада овоме граду, већи део Срема се налази под управом Сремског управног округа, док се западни Срем налази у саставу Републике Хрватске и Вуковарско-сремске жупаније. Током другог светског рата цео Срем је био у саставу Независне Државе Хрватске, фашистичке квислиншке, марионетске државе основане на делу окупиране Краљевине Југославије. Она је постојала под вођством усташког режима од 1941. до 1945. године. НДХ је у историји остала забележена по бројним ратним злочинима и геноциду који су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима, Ромима као и над антифашистима из редова Хрватског и осталих народа.
Срем је регија у Србији са процентуално највећим бројем старадалог становништва у Другом светском рату – цивила и учесника партизанског покрета, а на простору бивше СФРЈ је био друга регија после Баније. Према пројекту пописа жртава „Жртве срема 1941-1945“ Архива Војводине из 2017. године, утврђен је списак са близу 40.000 страдалих, што је чинило 10 процената тадашњег становништва регије. Највећи број жртава су били цивили, а убедљиво најтеже је страдало српско становништво, јеврејско и ромско. Јеврејска заједница је нестала после рата. Страдали су и други народи који су били антифашисти или припадници Партизанског покрета. Током другог светског рата на простору Срема постојала су два логора: сабирни логор у Сремској Митровици и озлоглашени концентрациони логор Сајмиште (на простору данашњег Новог Београда). Од места погубљења-стратишта треба издвојити: Белановића рупу у Бежанији; Спомен гробље у Сремској Митровици, Орашје код Гргуреваца, Дудик у Вуковару, Босут и многа друга. Такође ту су и војни меморијали који подсећају на Велику офанзиву на Фрушку Гору 1942, Сремски фронт 1944, као и меморијали који подсећају на сукобе усташа и немаца са партизанима, али мањих размера с обзиром на партизански начин ратовања и чињеницу да се велики број сремских партизана борио на подручју Источне Босне.
Данас, поготово после деведесет, а нарочито после 2000. године, покушава се ревизија и подметање фалсификата. Споменичко наслеђе је скоро потпуно сачувано на територији Срема која се налази у саставу Србије. Док смо сведоци чињенице да су многи споменици уништени и оскрнављени на простору који припада Републици Хрватској. Такође, опречне су и процене научне јавности о броју жртава и о бруталности злочина, поготово када се упореде подаци из Србије и подаци из Хрватске. Дуги низ година, покушава се умањити улога Партизанског покрета иако је то једини покрет који је постојао у Срему. Такође се покушава негирати оправданост Сремског фронта, неки прозападни извори покушавају да оспоре улогу Црвене армије на фронту и њену борбу за ослобођење. У последње време, све више пажње се посвећује култури сећања и научно истраживачким радовима на тему Другог светског рата, као и уређење споменичког наслеђа у српском делу Срема. Ситуација у хрватском делу је много комплекснија, већина споменика је и даље у лошем стању, обележавање значајних датума се своди на активизам антифашиста и заједнице Срба. Држава и локалне самоуправе де факто подржавају антифашизам, али прећутно стоје на другој страни коју већина становништва Хрватске националности подржава.
Надам се да сам вам барем мало пренео слику из страдалног Срема.
Пријатно, смрт фашизму. „
