Од 2024. године, одлуком Владе Србије, а на иницијативу Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, годишњица обележавања Мајске скупштине – 15. мај 1848. године, уврштена је у Државни програм обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
Програм обележавања је започео у Панчеву полагањем венаца на Споменик Стевану Шупљикцу.
У Манастиру Крушедол програм је настављен где су венце и цвеће на гроб Стевана Шупљикца у манастирском храму положили: Зоран Антић државни секретари у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Војске Србије, представници Скупштине и Владе АП Војводине, представници локалних самуправа, СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак и осталих уружења. Стеван Шупљикац је рођен у Петрињи, 1786. године а преминуа је у Панчево, 27. децембар 1848. године био је аустријски генерал-мајор и српски војвода, односно војни заповедник Српске Војводине, која је проглашена 13. маја 1848. године, на Српској народној скупштини у Сремским Карловцима. Царским патентом од 15. децембра 1848. године, званично је од стране владара потврђен за српског војводу. Место војводе је након смрти војводе Шупљикца остало упражњено. Команду над српским трупама је формално преузео генрал-мајор Кузман Тодоровић а фактички пуковник Фердинанд Мајерхофер, који је 1849. по завршетку револуције и рата постао гувернер Војводства Србије под царем Францом Јозефом као Великим војводом. Сахрањен је у Манастиру Крушедол.
Пут је даље настављен до Сремских Карловаца седишта српске културе и духовности. Овде су на Споменик вожду Ђорђу Стратимировићу у порти Доње цркве посвећене Светим Апостолима Петру и Павлу венце положили: Зоран Антић државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Војске Србије, представници Скупштине и Владе АП Војводине, представници локалних самуправа, Савеза потомака, СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак и осталих удружења.
Државни секретар Антић је одао почаст и положио венац на гроб вожда Ђорђа Стратимировића, у порти Горње цркве – манастира Ваведења Пресвете Богородице. Поред Антића венце су положили представници Скупштине Војводине, Владе Војводине, Министарства одбране и Војске Србије, Сремског и Јужнобачког округа, Града Новог Сада, општине Сремски Карловци, Савеза потомака и СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак. Ђорђе Стратимировић је рођен у Новом Саду, 7. фебруар 1822. године, а преминуо у Бечу, 15. децембар 1908. године био је командант српске војске у револуцији 1848. године. Потиче из угледне велепоседничке породице Стратимировић из Кулпина. Након 113 година од смрти и сахране у Бечу 1908. године, кости су му пренесене и сахрањене у Сремским Карловцима, 27. септембра 2021. године.
У оквиру државне церемоније обележавања Мајске скупштине, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски је положила венац и код Спомен плоче о проглашењу Српске Војводине на згради Магистрата у Сремским Карловцима. Поред министра венце су положили представници Скупштине Војводине, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, Јужнобачког округа, Града Новог Сада, општине Сремски Карловци и СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак и осталих удружења.
Свечаном академијом у Сремским Карловцима 15. маја је завршено обележавање 177. годишњица одржавања Мајске скупштине, на којој је 15. маја 1848. године проглашено стварање Српске Војводине. На Свечаној академији су се обратили: протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Карловачке богословије; председник Општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић; председница Покрајинске владе Маја Гојковић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
СУБНОР Месне заједнице Лаћарак